Reprezentacija Bugarske na Svetskom prvenstvu nije učestvovala već dugih 28 godina, a neće je biti ni na nadolazećem u Severnoj Americi. Kada su daleke 1970. nastupili na Mundijalu u Meksiku, osvojili su samo jedan bod u tri meča. Međutim, mnogo zanimljivija od samih rezultata bila je priča o njihovim pripremama za turnir.
U to vreme Bugarskom je upravljala komunistička vlast, koja je odlučila da organizuje poseban pripremni kamp kako bi reprezentaciju što bolje prilagodila uslovima u kojima će igrati utakmice. Ideja je bila da se tim priprema na nadmorskoj visini sličnoj onoj u meksičkom gradu Leon, gde su trebali da igraju mečeve. Zbog toga je reprezentacija poslana na pripreme u planinski region Rila. Međutim, plan nije prošao onako kako su vlasti zamislile. Prema kasnijim svedočenjima igrača, temperature su bile izuzetno niske, a uslovi za trening veoma teški.
Jedan od članova ekipe, Dimitar Penev, kasnije je ispričao da su se igrači tokom priprema bukvalno smrzli za vreme boravka na planini. Situacija je postala još gora kada su stigli u Meksiko, gde ih je dočekala velika vrućina i potpuno drugačiji klimatski uslovi. Neko je u Bugarskoj mislio da velika nadmorska visina automatski znači i hladno vreme, ne shvatajući koliko je taj deo Meksika topao u to doba godine.
Situaciju je dodatno pogoršaо plan da se fudbaleri more žeđu u jutarnjim časovima kako bi se navikli na dehidraciju, pa su igrači morali da krišom kupuju vodu od lokalaca kako im ne bi pozlilo. Čitav plan se Bugarima obio o glavu jer su na startu takmičenja neočekivano poraženi od Perua 3-2, a zatim ih je razbila Zapadna Nemačka (5-2). Poslednja utakmica u grupi bila je stvar formalnosti i završila se remijem sa Marokom.
Ova priča ostala je zapamćena kao jedan od najneobičnijih primera kako su političke odluke i eksperimenti sa pripremama mogli da utiču na sportske rezultate na najvećoj svetskoj fudbalskoj sceni. Bugarska reprezentacija je u međuvremenu doživela svoj vrhunac 1994. na Mundijalu u SAD-u, gde su osvojili četvrto mesto, ali i srca ljubitelja fudbala. Generacija predvođena Stoičkovim i Balakovim ispisala je tada najlepše dane bugarskog fudbala. Međutim, nakon nastupa u Francuskoj 1998. i zatim EURA u Portugaliji 2004. Bugari više nisu zaigrali na velikom takmičenju.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
