Priča Dimitrija Pajea jedan je od podsetnika da karijere retko idu pravolinijski – ponekad moraš da napraviš korak nazad da bi krenuo napred. Nekada samo razočaranja mogu da pokrenu seriju dobrih događaja u životu.
Sa samo 16 godina, Paje je dobio ispisnicu iz omladinske škole Avra i vratio se kući na ostrvo Reunion. Tamo je igrao za lokalni klub i paralelno radio u butiku kako bi finansirao svoje fudbalske planove. Želeo je da ponovo proba u Evropi, više od svega.
Iako je bio najmlađi igrač u ligi, kvalitet je brzo isplivao na površinu – postigao je 12 golova u 18 utakmica, a sa samo 17 godina osvojio je i Kup Reuniona, ispostaviće se jedini trofej koji će imati u celoj karijeri.
Sudbina je umešala prste kada ga je skaut Nanta primetio sasvim slučajno, tokom boravka na seminaru na ostrvu. Nakon lošeg iskustva sa Avrom, Paje nije želeo da tek tako napusti dom, ali su ga otac i stric ubedili da tu priliku ne sme da propusti.
Odluka se pokazala ključnom za karijeru budućeg francuskog reprezentativca. Paje je u drugoj sezoni u Nantu skrenuo pažnju fudbalske javnosti na sebe, a kasnije ostavio dubok trag igrajući za klubove poput Sent Etjena, Olimpika iz Marseja i Vest Hema, gde je postao kultna figura čuvena po spektakularnim potezima i golovima sa distance. Dogurao je i do dresa Galskih petlova, za koje je nastupio 38 puta.
Njegov put pokazuje da neuspeh na početku ne mora značiti kraj – ponekad je upravo povratak korenima ono što vrati veru i pokrene seriju pozitivnih događaja.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
