Vrhunac sezone u engleskom trećem rangu čeka nas u nedelju, kada će Bolton i Stokport odlučiti poslednjeg putnika u Čempionšip. A za navijače Vonderersa, ova sezona bila je izuzetno dramatična i na mnogo načina oslikala sve što se desilo u klubu poslednjih 15 godina.
Sadržaj:
Bolton Vonderers – omiljena ekipa mnogih
Klub koji je svojevremeno četiri sezone u nizu završavao među prvih 8 na tabeli Premijer lige, izborio plasman u evro takmičenja u dva navrata i igrao finale Liga kupa, sada je daleko od dana stare slave. Od prkošenja najvećima sa Đorkaefom, Okočom, Kampom, Nolanom, Anelkom do dolaska na rub provalije sa kojeg je Bolton spašen, bukvalno, u minut do dvanaest. Mnogo su toga proživeli navijači Vonderersa u poslednjih petnaestak godina.
Pokupio je Bolton simpatije mnogih tokom perioda u Premijer ligi, kada su za sve bili tvrd orah, a sa tadašnjeg Ribok stadiona malo ko od favorita je lako odnosio bodove. Na klupi je sedeo Sem Alardajs, a ekipa je igrala direktan fudbal kojim je mogao da stane na crtu svakome. Mnogima su u to vreme Vonderersi postali omiljeni engleski tim, a među njima je i autor ovog teksta. Moglo je tokom 2000-ih da se ugleda poneki ljubitelj fudbala na školskim terenima u Boltonovom dresu, uglavnom sa Okočinom desetkom na leđima. A dobili smo priliku i da ih gledamo u Beogradu 2007. kada su odneli tri boda sa Marakane u meču ligaške faze Kupa UEFA.
Pad velikana iz Lankašira
Deluje da je sve počelo kolapsom na Vembliju u polufinalu FA Kupa 2011. Čekao se tada rival Mančester sitija Roberta Manćinija u finalu najstarijeg kupa na svetu, a Bolton je bio blagi favorit protiv Stouka predvođenog Tonijem Pjulisom. Ipak, crveno-beli su slavili sa neverovatnih 5-0 i započeli sekvencu događaja koja je dovela klub iz Lankašira na ivicu gašenja. Godinu dana kasnije, Vonderersi su ispali u Čempionšip posle decenije boravka u eliti, a četiri sezone nakon toga potonuli su i u Ligu 1.
Nadu je na kratko dao Fil Parkinson, aktuelni šef struke Reksama koji je sa tim timom došao od petog ranga na prag plasmana u Premijer ligu. U sezoni 2016/17, Parkinsonov Bolton uspeo je da se u prvom pokušaju vrati u drugi rang engleskog fudbala, a onda i ostane u njemu u jednom od najdramatičnijih mečeva u istoriji Čempionšipa. Boltonu je trebala pobeda nad Notingem Forestom za opstanak u ligi, a do nje su došli preokretom u nadoknadi vremena, sličnom onom koji je Mančester sitiju svojevremeno doneo titulu 2012. a Vondererse istovremeno izbacio iz elite.
Ispadanje u četvrti rang
Nažalost, to nije bio početak uspona i povratka na staze slave, već samo privremeni trenutak radosti. Već naredne sezone Bolton je krajnje rutinski ispao u Ligu 1, a onda zbog brojnih finansijskih problema ostao bez 12 bodova pred start takmičenja. Na prvi prvenstveni meč izašlo je 11 golobradih mladića iz akademije, a u prva četiri kola čak su uspeli da izbore 0-0 u Vikombu i učine navijače ponosnim zbog borbe koju su prikazali. Ipak, od borbe, ljubavi i požrtvovanosti se ne živi, pa je Bolton i te godine bio osuđen na propast i tek drugi boravak u četvrtom rangu u istoriji kluba.
Ali, nije sve bilo tako crno. Posle mnogo godina borbe, klub je napokon dobio nove vlasnike, i to grupu lokalnih biznismena koji su stali pod okrilje kompanije Football Ventures. Očistili su dugove, sprečili novo oduzimanje bodova, a papirologija neophodna da klub ostane u životu bukvalno je predata nekoliko minuta pred istek predviđenog roka. Bolton je spašen na najdramatičniji mogući način i navijači su konačno mogli da odahnu i nađu razlog za radost i optimizam.
Pred start takmičenja u Ligi 2 na mesto šefa struke postavljen je Ian Evat. Nekadašnji defanzivac Blekpula, koji je zanat učio od Iana Holoveja za vreme kratkog mandata „narandžastih“ u Premijer ligi, dobio je priliku nakon odlično odrađenog posla u Nacionalnoj ligi. Tamo je kao trener Beroua uspeo da obezbedi plasman u Ligu 2, pritom igrajući vrlo dopadljiv, ofanzivni fudbal kakav nismo navikli da gledamo u nižim engleskim ligama, pogotovu onim ispod četvrtog ranga. Zbog naglaska na tehnički aspekt igre i stil prepun kratkih dodavanja, njegov tim prozvan je – Berouselona.
Preporod pod Ianom Evatom
Međutim, Evatov početak u Boltonu nije bio nimalo lak. Pokušao je da po svaku cenu forsira svoj stil igre i formaciju 3-4-1-2, ali se igrači jednostavno nisu uklopili u njegove zamisli. Vonderersi su se mučili, prosipali bodove, i pred kraj zimskog prelaznog roka bili na 19. poziciji, bliže ispadanju iz profesionalnog fudbala nego povratku u treći rang. Tek tada je Evat shvatio da mora da popusti, i prilagodi stil igre svom timu i okruženju u kom se nalazi. Bolton je odradio dobar prelazni rok, promenio formaciju na 4-3-3, i ekipa je odjednom počela da pobeđuje. Neverovatan preokret u rezultatima kulminirao je plasmanom u Ligu 1 na kraju sezone, a Evat je dobio novi ugovor kao nagradu za odrađen posao.
Povratkom u treći rang, posao nije bio ni izbliza završen. Ponavljao je mladi trener uporno od prvog dana da ovaj klub zaslužuje da jednog dana ponovo bude u Premijer ligi, i da čvrsto veruje da će ga on tu i dovesti. Odbio je da priča o bilo kakvoj borbi za opstanak i najavio napad na promociju već u prvoj sezoni, ali je bilo jasno da ekipi nedostaje kvalitet za tako nešto. Ipak, vrlo respektabilno 10. mesto dalo je ohrabrenje pred narednu sezonu, u kojoj su ambicije bile mnogo veće.
Sezona 2022/23 bila je najuspešnija u Evatovoj karijeri, ali i jedna od najznačajnijih za Bolton kao klub. Ekipa je uspela da dođe do prvog trofeja još od 1989. godine i osvoji EFL Trofej, kup takmičenje za timove iz trećeg i četvrtog ranga, kao i u23 selekcije Premijerligaša. U velikom finalu, Vonderersi su razbili Plimut (4-0) i uhvatili zalet za završnicu sezone, u kojoj su se borili za plasman u plej-of i priliku da se vrate u Čempionšip posle četiri godine odsustva.
Neuspeli pokušaji
Nažalost po navijače Boltona, ekipa očigledno i dalje nije bila spremna. Barnsli je bio bolji u polufinalu baraža i otišao na Vembli, a ujedno se i osvetio za onaj dramatični završetak sezone u Čempionšipu pet godina ranije, kada su Vonderersi okrenuli meč sa Forestom i opstali u ligi, upravo na konto Barnslija. Mnogo navijača počelo je da uviđa greške koje Evat pravi u odsudnim trenucima i pita se da li je on čovek koji će vratiti klub tamo gde pripada. Ipak, uprava je stoprocentno stala iza svog trenera, pogotovu zbog činjenice da im je doneo trofej posle više od trideset godina čekanja.
Naredna godina bila je izuzetno bolna. Bolton je tokom čitave sezone „flertovao“ sa promocijom, odnosno jednim od prva dva mesta na tabeli. Pretio je Portsmutu i Derbiju, ali prosipao bodove u neočekivanim trenucima, i na kraju poklekao u trci, moravši da se zadovolji još jednim nastupom u plej-ofu. Protivnik im je opet bio Barnsli, ali je ovoga puta Evatov tim imao opravdao ulogu favorita. Slavili su Vonderersi u Jorkširu sa ubedljivih 3-1, pa im poraz kod kuće par dana kasnije (2-3) nije ugrozio novi nastup na Vembliju. A tamo su bili ogromni favoriti protiv Oksforda, koji je mesto u baražu uhvatio u poslednjem kolu.
A tamo – potop. Bolton je na finalni meč doveo 40 000 navijača, ali se nijedan od 11 fudbalera nije pojavio. Oksford je slavio sa rutinskih 2-0 i potpuno neočekivano obezbedio plasman u Čempionšip. Navijači su se, u najvećoj meri, okrenuli protiv Evata, smatrajući da su četiri godine u Ligi 1 neprihvatljive i da je zaslužio otkaz zbog novog neuspeha, ali ga je uprava i dalje podržavala. Zapravo, predsednica kluba Šeron Briten mu je par meseci ranije poklonila i deo akcija kluba i samim tim ga učinila jednim od manjinskih vlasnika. Jasno je bilo da će malo koji trener u takvoj situaciji dobiti jednosmernu kartu za biro rada.
Smena trenera i nova šansa za promociju
Ipak, već na startu naredne sezone bilo je jasno da je mladi trener izgubio svlačionicu. Iako je dobio podršku i odrešene ruke da pojača tim, ekipa ga nije slušala. Bolton je doživeo tri poraza u uvodnih pet kola i do januara nije mogao da uhvati bilo kakav pozitivan ritam. Sredinom januara, uprava više nije imala kud pa je sporazumno raskinula ugovor sa Evatom, a na njegovo mesto postavila nekadašnjeg šefa struke Plimuta, Stivena Šumahera, čoveka kojeg je Evat porazio dve godine ranije u finalu EFL Trofeja.
(2.68) 🔵 STOKPORT KAUNTI (3.22) BOLTON VONDERERS ⚪ (2.57)
Trener iz Liverpula uspeo je da, barem na neko vreme, stabilizuje tim i održi ga u borbi za baraž skoro do samog kraja. Vonderersi su, ipak, ostali kratki i morali da se spremaju za novu sezonu i pokušaj da se uhvati plasman u Čempionšip iz petog pokušaja. I to nas dovodi do ovog momenta. Bolton je pod Šumaherovim vođstvom uporno jurio Linkoln i Kardif, ali na kraju morao da prizna poraz i zadovolji se novim nastupom u baražu. Tamo je u neizvesnom polufinalu eliminisao Bredford sa dve minimalne pobede, a sada će mu na megdan izaći komšijski Stokport Kaunti. Klub koji je svojevremeno sakupio brojne simpatije širom sveta, svojevremeno odoleo minhenskom Bajernu, pobeđivao madridski Atletiko i Crvenu zvezdu u sred Beograda, sada se nada povratku u drugoligaški karavan i takmičenje iz kojeg mogu da osete miris Premijer lige.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
