Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 49 i danas pričamo o seriji Španije od 49 utakmica pre nego što postali šampioni sveta.
Španska fudbalska reprezentacija postala je šampion planete 2010. u Južnoafričkoj republici i tako krunisala višegodišnju dominaciju. Titula na Mundijalu bila im je druga od tri velike koje su uzeli u periodu 2008-2012, uz dva EURA. Međutim, put do krova sveta bio je dug i trnovit, a do turnira na kojem su konačno postali najbolji na planeti odigrali su 49 utakmica na 12 različitih šampionata.
Rani nastupi Španije na Mundijalima
Svoj debi na najvećoj sceni imali su 1934. u Italiji, gde ih je eliminisao domaćin posle dva četvrtfinalna okršaja. Pre toga, Španci su se svetskoj publici predstavili fantastičnom pobedom nad favoritom turnira, Brazilom (3-1).
Zablistao je tada Hose Iragori, Baskijac koji je ispisao neke od najlepših stranica Atletika iz Bilbaa sa kojim je osvojio četiri titule prvaka države i isto toliko Kupova kralja. U to vreme, mečevi se nisu rešavali izvođenjem jedanaesteraca, već se posle 120 minuta fudbala zakazivao novi okršaj. Italijani su u istom bili uspešniji, a meč je rešio čuveni Đuzepe Meaca, po kojem danas nosi ime najveći stadion u Milanu.
Četiri godine kasnije, Špancima nije dozvoljen nastup na svetskoj smotri najboljih zbog političkih dešavanja u zemlji, pa su na naredni nastup morali da čekaju čak 16 godina. 1950. odigrano je jedno od najčuvenijih prvenstava, na kojem je Urugvaj po drugi put postao šampion sveta. Na njemu je na kraju učestvovalo 13 timova, jer je veliki broj reprezentacija odustao od učešća.
Španski tim blistao je u grupnoj fazi sa Engleskom, Čileom i SAD-om i odneo sve tri pobede, a u svakoj od tri utakmice strelac je bio Telmo Sara. Još jedan napadač iz Baskije, Sara je do danas najbolji španski golgeter u istoriji La Lige. Ekipu je vodio do finalne runde u kojoj je postigao još jedan pogodak, ali su Španci takmičenje završili kao četvrti.
Svetsko prvenstvo u fudbalu – Brazil 1950.
Tri decenije čekanja na nokaut fazu
Na novi prolazak grupne faze moralo je da se čeka čak 32 godine. Španija je na tri svetska šampionata u nizu ispadala sa po samo jednom pobedom, nad Meksikom, Švajcarskom i Švedskom. Dugo je trebalo da se pojavi generacija koja će konačno probiti tu barijeru i uspeti da ode korak dalje.
To se dogodilo 1982. a i tada su Španci otišli dalje isključivo zahvaljujući novom formatu, koji im je dozvolio da iz grupe prođu kao drugoplasirani. Savladali su tada Jugoslaviju, izgubili od Severne Irske, a remizirali sa Hondurasom. U narednoj rundi porazila ih je Zapadna Nemačka, pa remi sa Engleskom nije igrao nikakvu ulogu.
Mnogo bolje izdanje viđeno je četiri godine kasnije, u Meksiku. Španski tim, predvođen čuvenim Butragenjom, osvetila se Severnoj irskoj za prethodni poraz (2-1), razbila Alžir (3-0) i prošla u osminu finala gde su ubedljivo savladali Dance (5-1). Sjajan turnir neočekivano je završen u četvrtfinalu, gde ih je pobedila Belgija nakon izvođenja jedanaesteraca.
1990. neće vratiti lepa sećanja Špancima, ali hoće ljudima sa ovih prostora, jer je te godine Jugoslavija u osmini finala šokirala Španiju na krilima Dragana Stojkovića Piksija. Na Pirinejima je već počelo da se priča o nekoj vrsti prokletstva koje ne dozvoljava reprezentaciji da se domogne makar polufinala i borbe za medalju. 1994. čuveni Roberto Bađo je slomio srca milionima Španaca širom planete, a 1998. su to učinili Nigerijci, predvođeni jednom od najboljih generacija u istoriji te države.
Kontroverza u Južnoj Koreji i početak stvaranja šampionske generacije
2002. su se umešali i spoljni faktori, kada je Crvena Furija eliminisana od strane domaćina, Južna Koreje, u meču o kojem se i danas priča zbog lošeg suđenja. Meč je završen remijem, pa je u penal seriji Koreja prošla dalje nakon što je Hoakin promašio odlučujući udarac sa bele tačke.
Delovalo je da će 2006. potencijalno konačno biti ta godina, jer je španski tim sa Ćavijem, Inijestom, Kasiljasom, Ramosom, Pujolom, Alonsom, Viljom pokazivao ogroman potencijal, pregazili su rivale u grupi, ali im je u nokaut fazi zapao jedan od favorita, Francuska. Iako je mladi tim odigrao dobar meč i prvi poveo, iskusna francuska ekipa je u završnici meča okrenula i došla do plasmana dalje.
Poraz od Francuza bio je 49. meč Španije na Mundijalima, i poslednji pred turnir koji će zauvek promeniti istoriju fudbala ove države. 2008. reprezentacija se popela na krov Evrope, pa je dve godine kasnije na Svetskom prvenstvu bila jedan od favorita za naslov prvaka.
Visente del Boske je preuzeo tim i tokom dvogodišnjih kvalifikacija ga spremio za napad na svetski vrh. Ako se ne sećate, španski tim predstavljala su sledeća imena: Kasiljas, Pujol, Ramos, Pike, Albiol, Ćavi, Inijesta, Alonso, Buskets, Fabregas, Vilja, Tores, Pedro… Dovoljno je reći da je TREĆI golman ekipa bio Pepe Reina, jer su Španci već imali Kasiljasa i Valdesa…
Uprkos ogromnim očekivanjima, Španija je na otvaranju takmičenja šokantno poražena od Švajcarske. Skočili su tamošnji mediji, opleli po timu i ponovo pričali o kletvama, ali igrači nisu rekli poslednju reč. Savladali su Honduras i Čile, uz tri pogotka Davida Vilje, i sa prvog mesta prošli u osminu finala.
Još pre poslednjeg kola se znalo da ih u narednoj rundi čeka mina, jer će ići na Brazil ili Portugal, tako da nije bilo nikakvog kalkulisanja. Crvena Furija nije birala put, već redom preko Portugala, Paragvaja i Nemačke došla do velikog finala, prvog u istoriji, i okršaja sa Holandijom.
Španija konačno na krovu sveta
Ulog je bio najveći mogući, i tadašnja javnost je pričala o ovom okršaju kao duelu dve najveće reprezentacije koje nikada nisu osvajale Mundijal. Oba tima su do finala stigla tesnim pobedama, ali na potpuno drugačije načine. Dok su Španci u sva tri meča slavili sa 1-0, Holandija je prošla kroz golgotu u duelima sa Slovačkom i Brazilom (oba puta 2-1) i Urugvajem (3-2).
Obe ekipe ušle su nervozno u okršaj koji je obilovao faulovima i žutim kartonima, dok šansi nije bilo mnogo. Kasiljas je spasao Španiju kada je odbranio šut Robena u situaciji 1 na 1, dok je David Vilja imao najbolju priliku kada ga je zaustavio Martin Stekelenburg. Meč je na kraju otišao u produžetke, a tamo se sve promenilo kada je Heitinga dobio drugi žuti karton i ostavio saigrače na cedilu.
Četiri minuta pre kraja susreta, Andres Inijesta je krunisao lepu akciju svog tima i na asistenciju Fabregasa doneo Španiji titulu svetskog šampiona. Crvena furija je tako postala prvi tim u istoriji Mundijala koji je osvojio turnir nakon poraza na startu takmičenja. Holanđanima je ostalo da i dalje sanjaju o prvoj tituli. Barselonina osmica je proglašena za igrača utakmice, a u timu turnira su se, osim njega, našli i Kasiljas, Pujol, Ramos, Ćavi i Vilja.
49 utakmica Španije do Mundijala 2010.
- 1934
- Brazil 3-1
- Italija 1-1
- Italija 0-1
- 1950
- SAD 3-1
- Čile 2-0
- Engleska 1-0
- Urugvaj 2-2
- Brazil 1-6
- Švedska 1-3
- 1962
- Čehoslovačka 0-1
- Meksiko 1-0
- Brazil 1-2
- 1966
- Argentina 1-2
- Švajcarska 2-1
- Zapadna Nemačka 1-2
- 1978
- Austrija 1-2
- Brazil 0-0
- Švedska 1-0
- 1982
- Honduras 1-1
- Jugoslavija 2-1
- Severna Irska 0-1
- Zapadna Nemačka 1-2
- Engleska 0-0
- 1986
- Brazil 0-1
- Severna Irska 2-1
- Alžir 3-0
- Danska 5-1
- Belgija 1-1 (4-5p)
- 1990
- Urugvaj 0-0
- Južna Koreja 3-1
- Belgija 2-1
- Jugoslavija 1-2
- 1994
- Južna Koreja 2-2
- Nemačka 1-1
- Bolivija 3-1
- Švajcarska 3-0
- Italija 1-2
- 1998
- Nigerija 2-3
- Paragvaj 0-0
- Bolivija 6-1
- 2002
- Slovenija 3-1
- Paragvaj 3-1
- Južnoafrička republika 3-2
- Republika Irska 1-1 (3-2p)
- Južna Koreja 0-0 (3-5p)
- 2006
- Ukrajina 4-0
- Tunis 3-1
- Saudijska Arabija 1-0
- Francuska 1-3
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
