Španski tenis je decenijama navikao ljubitelje ovog sporta na velika imena. Posle ere Rafaela Nadala činilo se da će Karlos Alkaras dugo biti jedini naslednik slavne generacije, ali je poslednjih meseci na ATP turu zasijala još jedna mlada zvezda – Rafael Hodar.
Momak iz Madrida, rođen 17. septembra 2006. godine, za manje od godinu dana prošao je put od gotovo anonimnog tenisera do jednog od najuzbudljivijih igrača na ATP turu. Posle finala ATP 500 turnira u Vašingtonu, gde je poražen od Tejlora Frica rezultatom 7-6 (2), 6-4, jasno je da je pred Špancem budućnost o kojoj je sanjao još kao dečak.
Dečak iz Madrida koji je sanjao Nadalov put
Hodar je rođen i odrastao u Madridu, u porodici u kojoj je tenis bio deo svakodnevice. Njegov prvi trener bio je upravo otac Rafael, koji ga i danas vodi kroz profesionalnu karijeru i koji je imenjak njegovog najvećeg idola. Već u najranijim danima pokazivao je izuzetnu disciplinu, snažan forhend i mentalnu čvrstinu, osobine koje će kasnije postati njegov zaštitni znak.
Za razliku od brojnih španskih talenata koji odmah prelaze među profesionalce, Hodar je izabrao drugačiji put. Nakon uspešne juniorske karijere upisao je prestižni Univerzitet Virdžinija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nastavio da razvija igru kroz NCAA sistem. Tamo je brzo postao jedan od najboljih univerzitetskih tenisera, proglašen je za najboljeg brucoša godine i stekao status jednog od najvećih talenata američkog koledž tenisa.
Krajem 2025. godine doneo je odluku da napusti studije i potpuno se posveti profesionalnoj karijeri. Pokazalo se da je to bio savršen potez.
Američki koledž kao odskočna daska
Pre nego što je postao poznat široj javnosti, Hodar je dominirao juniorskim tenisom. Najveći uspeh ostvario je osvajanjem juniorskog US Opena 2024. godine, kada je stigao do najveće titule u omladinskoj konkurenciji i potvrdio status jednog od najboljih juniora sveta. U jednom trenutku bio je četvrti junior planete.
Tokom 2025. godine počeo je ozbiljno da skreće pažnju i u seniorskoj konkurenciji. Osvojio je tri Čelendžer titule, ostvario skor od 41 pobede i 13 poraza, izborio plasman na Next Gen turnir (kao završni masters, ali na juniorskom nivou) i pokazao da je spreman za najveću scenu. Mnogi stručnjaci upravo taj period smatraju ključnim u njegovom razvoju, jer je iz nedelje u nedelju sticao iskustvo protiv mnogo iskusnijih kolega.
Eksplozija u 2026. godini
Prava eksplozija dogodila se ove sezone. Hodar je godinu počeo kao 168. teniser sveta, bez velikih očekivanja javnosti. Već u januaru uspeo je da kroz kvalifikacije izbori plasman u glavni žreb Australijan opena i odmah stigne do drugog kola, što je bio prvi nagoveštaj da je spreman za velike stvari.
Potom je na Mastersu u Majamiju stigao do treće runde, ali je godina zaista dobila zamah kada je počela sezona na šljaci. Na ATP turniru u Marakešu osvojio je prvu titulu u karijeri. U finalu je savladao iskusnog Marka Trunđelitija i postao jedan od najmlađih osvajača turnira u istoriji, iako mu je to bio tek sedmi nastup u glavnom žrebu jednog ATP turnira.
Nakon toga usledio je još veći iskorak. U Barseloni je stigao do polufinala, a zatim vezao četvrtfinala na Mastersima u Madridu i Rimu. Time se pridružio veoma ekskluzivnom društvu, pošto su pre njega samo Rafael Nadal i Karlos Alkaras kao tinejdžeri uspevali da u istoj sezoni stignu do završnica Barselone i Madrida. Takav podvig nisu napravila ni neka velika imena španskog tenisa poput Karlosa Moje, Huana Karlosa Ferera ili Aleksa Koreće.
Od Rolan Garosa do Vašingtona – sezona koja je promenila sve
Ako je neko sumnjao da je Rafael Hodar samo prolazna senzacija, odgovor je stigao na Rolan Garosu.
Na drugom grend slemu sezone mladi Španac stigao je do četvrtfinala, što je bio njegov najbolji rezultat na najvećim turnirima u karijeri. Na putu do osam najboljih pokazao je zrelost koja se retko viđa kod devetnaestogodišnjaka, pre nego što je zaustavljen od Aleksandra Zvereva. Ipak, plasman među četvrtfinaliste Pariza bio je dovoljan da ga teniski svet počne posmatrati kao legitimnog kandidata za sam vrh ATP tura.
Usledio je kraći pad na travi, što nije bilo iznenađenje za igrača koji je najveći deo karijere proveo na šljaci. Međutim, čim je sezona prešla na beton, Hodar je ponovo pokazao koliko brzo napreduje.
Turnir u Vašingtonu trebalo je da bude samo priprema za Masters u Montrealu i US Open, ali se pretvorio u još jednu prekretnicu njegove karijere.
Redom je pobeđivao iskusnije i bolje rangirane protivnike, a posebno je impresivan bio način na koji je stizao do pobeda. Nekoliko puta gubio je prvi set, ali je uspevao da ostane miran i preokrene mečeve, što je osobina karakteristična za najveće šampione. U četvrtfinalu je eliminisao Lorenca Muzetija i tom pobedom obezbedio prvi plasman među 20 najboljih tenisera sveta. U polufinalu je, posle još jednog velikog preokreta, savladao Alehandra Tabila i izborio prvo ATP 500 finale u karijeri.
U borbi za trofej čekao ga je Tejlor Fric, jedan od najboljih igrača sveta na betonu. Amerikanac je na kraju slavio, ali je momak iz Madrida ostavio sjajan utisak i još jednom potvrdio da već spada u teniski krem. Od danas je 15. teniser planete, a deluje da je nebo granica.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
