Svetsko prvenstvo 1974. godine odigrano je od 13. juna do 7. jula i nastupalo je 16 reprezentacija. Turnir je odigran u devet gradova na devet različitih stadiona.
Turnir u Zapadnoj Nemačkoj doneo je novi format takmičenja i Nemačku na tronu koja se okitila drugom titulom prvaka sveta.
U narednim redovima predstavićemo još jedan Mundijal u sklopu našeg serijala istorija Svetskih prvenstava.
Sadržaj:
Svetsko prvenstvo 1974: Favoriti ispali u kvalifikacijama
Ovaj Mundijal je ostao upamćen po sjajnim partijama Nemačke, koja je ujedno i postala prvak sveta, a posebno po njenim legendama kao što su Gerd Miler i Franc Bekenbauer, ali i po demonstraciji tzv. „totalnog fudbala“ od strane reprezentacije Holandije i igrama pravog fudbalskog dragulja kakav je bio Johan Krojf.
Na ovom Mundijalu nisu se našle reprezentacije Engleske, Španije, Francuske i Mađarske, jer se na iznenađenje mnogih ljubitelja fudbala nisu kvalifikovale, a po prvi put svoj debitantski nastup imale su reprezentacije Istočne Nemačke, Australije, Haitija i Zaira.
Po prvi put pobedniku se dodeljivao novi trofej. Stari je zauvek završio u Brazilu, a ovaj što se po prvi put dodelio pobedniku i danas je aktuelan.
Novi format takmičenja
Ovog puta na Mundijalu našla se i naša reprezentacija, koja je uspela da se domogne prvog mesta u grupi, ispred Brazila kao branioca titule. Međutim, to prvo mesto nas je mnogo koštalo, jer je ispalo da nam se mnogo više isplatilo da smo bili drugi. Naime, prvi put se uvelo pravilo da se igraju dva kruga takmičenja, tako što su prve dve reprezentacije u grupama, pravile nove dve grupe koje su činile drugi krug.
Pobednici te dve grupe igrale su finale, a drugoplasirani su igrali utakmicu za treće i četvrto mesto. Tako smo se mi, na našu nesreću, kao prvi u prvom krugu takmičenja, našli u mnogo težoj grupi (Zapadna Nemačka, Poljska i Švedska), nego što je zapalo Brazilu kao drugom u našoj grupi (Holandija, Istočna Nemačka i Argentina). Objektivno, osim Holandije, Istočna Nemačka i tada totalno indisponirana Argentina, bili su protivnici koji se samo mogu poželeti. U drugom krugu takmičenja izgubili smo sve utakmice (Zapadna Nemačka 0:2, Poljska 1:2, Švedska 1:2) i tako smo završili naše učešće.
Ipak, za utehu, postavili smo rekord na Svetskim prvenstima, jer smo u prvom krugu takmičenja pobedili simpatičnu reprezentaciju Zaira čak sa 9:0. Za našu reprezentaciju startnih jedanaest tada su bili: Marić, Buljan, Hadžiabdić, Mužinić, Katalinski, Bogićević, Petković, Oblak, Šurjak, Aćimović i Džajić. Pored njih bili su tu još i Bajević, Karasi, Pižon Petrović, Dojčinovski… Reprezentaciju je predvodio legenda Miljan Miljanić.
Finale na Olimpijskom stadionu u Minhenu odigrale su objektivno tada najbolje reprezentacije, Nemačke i Holandije. Bez obzira što je Holandija igrala „totalni fudbal“ i što je do finala došla sa samo jednom nerešenom utakmicom (Poljska 0:0) i gol razlikom 14:1, ipak je u finalu pobedila nemačka upornost, koja je doduše imala i malu naklonost sudija.
Naime, Holanđani, predvođeni Johanom Krojfom, uspeli su odmah na početku, pre nego što su Nemci i dotakli loptu, da postignu gol. Upravo je Krojf prošao kao tane kroz odbranu Nemaca, grubo je srušen u šesnaestercu, dosuđen je penal, a Johan Neskens je to pretvorio u 0:1 za „narandžaste“. Međutim, Nemci kreću u totalni presing i već u 26. minutu uspevaju da izdejstvuju penal za njih, ali taj penal je do danas ostao krajnje diskutabilan, jer iz aviona se videlo da tu nije bilo faula.
Bivši predsednik FIFA, Žoa Avelanž, tvrdio je da su Mundijali 1966. i 1974. godine bili namešteni, jer je jasno bilo da domaćini moraju da dođu do trofeja. Kako god, Brajnter je postigao izjednačujući pogodak, a potom je u 43. minutu, baš u svom stilu, Gerd Miler postigao drugi gol za Nemce i to se ispostavilo da je pobedonosni gol. Do kraja utakmice sudija se svojski trudio da na perfidan način „navlači“ za Nemačku, a da seče akcije Holanđanima, tako da su Bekenbauer, Miler, Brajnter i ostali uspeli da se popnu na pobedničko postolje. Ovo je bila druga titula prvaka sveta za Nemačku. S obzirom da su 1972. godine Nemci postali i evropski prvaci, ovo je bilo prvi put u istoriji da jedna reprezentacija ima trofej kontinentalnog i svetskog prvaka.
Reprezentacija Nemačke tada je nastupala u sastavu: Majer, Fogts, Brajnter, Švarcenbek, Bekenbauer, Grabovski, Overat, Miler, Henes, Bonof i Helcenbajn. Trener: Helmut Šen.
Svetsko prvenstvo 1974: Najbolji strelac
Sa sedam postignutih golova Poljak Gregor Lato bio je najbolji strelac turnira. Iza njega ostali su Holanđanin Johan Neskens i saigrač Andrzej Sarmah koji su postigli po pet golova.
Lista strelaca:
- Gregor Lato – 7 golova
- Johan Neskens, Andrzej Sarmah – 5
- Joni Rep, Ralf Edstrom, Gerd Miler – 4
- Rene Hausman, Rivelino, Johan Krojf, Kazimerž Dejna, Paul Brajnter, Dušan Bajević – 3
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
