Svetsko prvenstvo u Argentini 1978. godine odirano je od 1. do 25. juna i okupljalo je 16 reprezentacija. Turnir je odigran na 6 stadiona u pet gradova. Argentina je osvojila svoju prvu titulu pobedom protiv Holandije u finalu i na turniru su bila postignuta 102 gola, što je u proseku 2,68 po meču.
Najbolji igrač turnira bio je Mario Kempes, koji je poneo nagradu i za najboljeg strelca turnira.
Nakon Svetskog prvenstva 1974. godine, predstavićemo još jedan Mundijal po redu.
Svetsko prvenstvo 1978: Bojkot reprezentacija
Mundijal u Argentini imao je svoju predigru, jer su pojedine reprezentacije želele da bojkotuju ovo Svetsko prvenstvo, zbog Peronovog režima koji je tada vladao Argentinom. No, ipak je ovo samo bio pucanj u prazno, jer su sve reprezentacije koje su se kvalifikovale ujedno i našle u Argentini.
Inače, dugo se vodila bitka unutar FIFA da li da se Argentini uopšte pruži mogućnost da organizuje Svetsko prvenstvo, baš zbog režima koji je tamo vladao. Razlog što je pobedila opcija da se Argentini dodeli organizacija takmičenja bila je činjenica da je Argentina konkurisala još od 1930.godine da bude domaćin.
Naša reprezentacija nije se našla u završnici ovog Mundijala, jer se nismo kvalifikovali, s obzirom da su nas u Beogradu Španci pobedili sa 0:1 i tako su se oni našli na Svetskom prvenstvu. Ta utakmica ostala je upamćena i po tome što je španski igrač Huanito izlazeći iz igre popio flašu u glavu od navijača koji je ljutito tu flašu zafrljačio sa vrha tribine beogradske „Marakane“. Inače, pre te utakmice odigrali smo legendarnu kvalifikacionu utakmicu sa Rumunima u Bukureštu gde smo pobedili sa 6:4.
Format takmičenja
Sistem takmičenja, u odnosu na 1974. godinu nije se menjao. Šesnaest ekipa u četiri grupe u prvom krugu takmičenja. Prve dve ekipe iz svake od grupa pravile su nove dve grupe, a pobednici tih grupa igrali su finale. Međutim, kao po običaju, finalista, domaćin Argentina, do tog finala je došao na prilično sumnjiv način. Naime, u drugom krugu u grupi sastali su se južnoamerički velikani, Argentina i Brazil. Duel je završen bez golova.
U sledećem meču, Brazil je pobedio Poljake sa 3:1, a dva sata kasnije Argentina je isprašila Peru sa čak 6:0. S obzirom da je odlučivala gol razlika, „Gaučosi“ su se našli u finalu, ali do danas im komšije iz Brazila nisu priznale da je sve bilo regularno, jer Peru je pre te utakmice u pet mečeva primio ukupno šest pogodaka, pa je samim tim bilo čudno što su tako slabo odigrali protiv Argentine.
Međutim, Argentina je obećala novčanu pomoć i isporuke žita tada siromašnom Peruu, pa su izgleda na sve te poklone igrači Perua, verovatno po naredbi svoje vlade, odigrali jednu rekreativnu utakmicu u kojoj su popili šest golova. Kako god, Argentina se našla u finalu, a tamo je morala da ukrsti koplja sa Holandijom, koja se po drugi put uzastopno našla u finalu Mundijala, ovoga puta bez Johana Krojfa koji je bio u svađi sa Holandiskim fudbalskim savezom.
Inače, branioci titule, Nemci, došli su bez Bekenbauera, koji je igrao tada igrao profesionalno fudbal u SAD, i već u početku prvenstva, kada nisu uspeli da pobede Poljake, pokazali su svoje slabosti i svima je tada bilo jasno da će teško sačuvati titulu prvaka sveta. Takođe, drugo uzastopno Svetsko prvenstvo propustili su Englezi, a Ostrvo je predstavljala Škotska.
Argentina je pored naklonosti sudija imala u svojim redovima jednog Maria Kempesa, legendu River Plejta i argentinskog fudbala, koji je bio proglašen za najboljeg igrača Mundijala.
Finale između Argentine i Holandije odigrano je na Riverovom „Monumentalu“ u Buenos Airesu, pred skoro 80 hiljada gledalaca. Atmosfera je bila euforična i takva da je osvajanje te titule bilo pitanje života i smrti za Argentince. Golom Kempesa „gaučosi“ su poveli i doveli publiku do totalnog delirijuma.
Ipak, Naninga je uspeo da izjednači, pa je regularni deo meča završen 1:1. U produžetku, Kempes i Bertoni postigli su dva pogotka za Argentinu, pa je 3:1 bio konačan rezultat posle produžetaka. Razlog da na ulicama Buenos Airesa nastane veliko slavlje, a da Holanđani po drugi put pognute glave napuste finalni meč. Tako je Argentina prvi put u istoriji postala prvak sveta u fudbalu.
Sastav „gaučosa“ koji se domogao titule prvaka sveta bio je: Filjol, Olgvin, Galvan, Pasarela, Tarantini, Ardiljes, Galjego, Kempes, Bertoni, Luke i Ortis. Trener: Cezar Menoti.
Najbolji strelac turnira
Mario Kempes, pored titule za najboljeg igrača, poneo je i priznanje za najboljeg strelca turnira. Argentinski fudbaler završio je Mundijal sa šest golova. Rob Rensenbrink iz Holandija i teofilo Kubiljas iz Perua podelili su drugo mesto sa po pet golova.
Lista strelaca:
- Mario Kempes – 6 golova
- Rob Rensenbrink, Teofilo Kubiljas – 5
- Leopoldo Luke, Hans Krankl – 4
- Dirseu, Roberto Dinamite, Paolo Rosi, Joni Rep, Karl-Hajnc Rumenige – 3
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
