Grupa K na Svetskom prvenstvu 2026. u Severnoj Americi ima potencijal da bude jedna od najuzbudljivijih i najnepredvidijih na celom turniru. Već na otvaranju videćemo susret novajlije na svetskim smotrama najboljih, Uzbekistana, i uvek neugodne i kvalitetne Kolumbije.
Utakmica je na programu u četvrtak, 18. juna, od 04:00 po srednjeevropskom vremenu, na legendarnom stadionu Asteka u Meksiko Sitiju.
Uzbekistan je u 2026. konačno dočekao da bude deo najvećeg turnira koje sport ima da ponudi. Centralnoazijska selekcija je 2014. stala na dva koraka od plasmana, i još nekoliko puta imala relativno dobre kvalifikacije, ali je plasman na Mundijal ostao samo san. Sada je zemlja od skoro 40 miliona stanovnika konačno dočekala da vidi svoje ljubimce na svetskoj smotri najboljih.
Legendarni defanzivac i nekadašnji osvajač Zlatne lopte, Fabio Kanavaro, neočekivano se uhvatio selektorskog posla nakon par loših epizoda u domovini, ali i na klupi zagrebačkog Dinama. Ipak, nije on taj koji je ostvario istorijski uspeh sa uzbekistanskim timom. Bio je to Srećko Katanec, koji je vodio ekipu do početka 2025. kada je zbog zdravstvenih problema morao da se povuče. Posao je završio Timur Kapadze, pod čijim vođstvom tim nije izgubio nijedan jedini meč.
Uzbekistan na turnir stiže posle fantastično odigranih kvalifikacija, u kojima su pokazali sjajan spoj između odbrane i napada. Nije tajna da je prva zvezda tima Abdulkodir Husanov, štoper Mančester sitija, dok kompletan ostatak ekipa nastupa na azijskom kontinentu, uglavnom u domovini. Mali izuzetak su kapiten Šomurodov i vezista Fajzulaev, koji brane boje Istanbul Bašakšehira.
Pripreme za turnir nisu prošle dobro, jer je ekipa poražena od Kanade (2-0) i Holandije (2-1) pred početak takmičenja. Kanavaro je sa klupe vodio tim devet puta i ostvario učinak od po tri trijumfa, remija i poraza.
Uzbekistan dolazi na turnir kao autsajder, ali i kao tim od kojeg malo ko zna šta može da očekuje. Ta nepredvidivost biće im možda i najveći adut.
Kolumbija je tokom prethodnih dvadesetak godina stekla reputaciju tima od kojeg se uvek može očekivati jak rezultat. Generacije sa Aspriljom, Falkaom, Hamesom Rodrigesom i Fredijem Rinkonom navikle su nas da vidimo momke u žutim dresovima na Mundijalu. Tako smo od 1990. već šest puta gledali kolumbijske asove na svetskoj smotri najboljih.
Ovoga puta, čini se da su očekivanja ipak dosta niža. Kapiten Hames Rodriges odavno nije neko ko kvalitetom odudara na najvećem nivou, a neki od najvažnijih igrača poput Ospine, Sančesa, Lerme i Mine več su zagazili u četvrtu deceniju života. Najveća uzdanica tima biće fantastični Luis Dijas, koji će se nadati da formu iz minhenskog Bajerna može da prenese i na nacionalni tim.
Selektor Nestor Lorenco odveo je ekipu na turnir krajnje rutinski, pošto su Kolumbijci u KONMEBOL zoni zauzeli treće mesto, ispred Brazila i Urugvaja. Ipak, imali su trenutak krize nakon fantastičnih pobeda nad Brazilom i Argentinom. Tada ih je neočekivano savladala Bolivija, i unela nemir u tim koji je potrajao čitavih šest kola. Kolumbija je na kraju skupila 28 bodova, koliko i tri ekipe ispod njih, ali otišla na Mundijal sa trećeg mesta zbog najbolje gol razlike.
(9.4) UZBEKISTAN X (4.72) KOLUMBIJA (1.412)
Čini se da je najveći problem tima odsustvo klasičnog golgetera u špicu. Iako je Luis Suares imao dobru sezonu u lisabonskom Sportingu, za nacionalni tim retko trese mreže, a pre gola u nedavnom susretu sa Kostarikom na pogodak u dresu reprezentacije čekao je skoro godinu dana.
Iz štaba selektora Lorenca dolaze ohrabrujuće poruke, ali činjenica je da Kolumbija ne izgleda impozantno kao nekada, a tome u prilog govore i rezultati u poslednjih par meseci. Iako su savladali Jordan i Kostariku, pre toga su im meru uzeli Francuska i Hrvatska. Ova selekcija je pod vođstvom Hosea Pekermana došla do četvrtfinala 2014. u Brazilu. Sada bi takav rezultat bio pozitivno iznenađenje.
Uzbekistan je na završni turnir stigao posle dve uspešno prođene grupne faze. U drugoj rundi su odigrali dva nerešena meča sa Iranom, ali pobedili Hong Kong i Turkmenistan, dok su u trećoj fazi ponovo za rivale imali Irance, i još jednom završili iza njih, ali sa čak šest bodova viška u odnosu na najbližeg pratioca, Ujedinjene Arapske Emirate.
Za cele kvalifikacije, azijski tim je izgubio jedan jedini meč – u Dohi protiv Katara, dok kod kuće nisu primili nijedan gol.
Kolumbija je takmičenje u KONMEBOL zoni završio na poziciji 3, sa 28 bodova. Isto toliko skupili su i Urugvaj, Brazil i Paragvaj, ali su „žuti“ imali najbolju gol razliku. Ujedno su imali i drugi najbolji napad ovog dela kvalifikacija, dok je Luis Dijas bio drugi najbolji strelac, iza Lionela Mesija.
Uzbekistan je, na papiru, autsajder grupe K. Njima se za plasman dalje daju nešto manje šanse nego Demokratskoj republici Kongo. Kvota na plasman azijske selekcije dalje je 2.7, dok je za osvajanje grupe čak 24!
Kolumbija je bez dileme drugi najjači tim ove grupe, a njihov plasman dalje ne dovodi se u pitanje i kvota je 1.10.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
