Jedan od najizjednačenijih duela prve runde nokaut faze Svetskog prvenstva 2026 odigraće Holandija i Maroko, koji se sastaju 30. juna od 3.00 na stadionu BBVA u Montereju.
Obe reprezentacije završile su grupnu fazu bez poraza i pokazale da imaju kvalitet za ozbiljan rezultat na turniru. Holandija je osvojila prvo mesto u Grupi F, dok je Maroko zbog slabije gol-razlike završio iza Brazila u Grupi C.
Pobednik ovog susreta izboriće plasman među 16 najboljih reprezentacija sveta, dok će se u slučaju nerešenog rezultata posle 90 minuta igrati produžeci, a po potrebi izvoditi i penali.
Holandija je grupnu fazu završila sa sedam bodova i gol-razlikom 10:4. Ekipa Ronalda Kumana ostvarila je dve pobede i jedan remi, a sa deset pogodaka bila je među najefikasnijim reprezentacijama prvog dela turnira.
Oranje je na startu odigrao 2:2 protiv Japana. Virdžil van Dajk doneo je prednost u 51. minutu, a nakon izjednačenja Keita Nakamure, Krizensio Samervil je ponovo pogodio za vođstvo. Ipak, Daiči Kamada je u 89. minutu postavio konačan rezultat.
Najbolje izdanje Holanđani su pružili protiv Švedske, koju su deklasirali sa 5:1. Dva pogotka postigao je Brajan Brobi, dva puta se među strelce upisao i Kodi Gakpo, dok je konačan rezultat postavio Samervil.
Brobi je u prvih 17 minuta dvaput zatresao mrežu, a Holandija je visokim presingom i brzim napadima potpuno razbila organizaciju Šveđana. Bila je to utakmica u kojoj je Kumanov tim pokazao koliko može da bude opasan kada rano nametne željeni ritam.
Grupnu fazu Holandija je završila pobedom nad Tunisom rezultatom 3:1. Rani autogol Elijesa Skirija i pogodak Brobija već u sedmom minutu usmerili su utakmicu, dok je Jan Paul van Heke u drugom poluvremenu potvrdio prvo mesto u grupi.
Posebno se istakao Brobi, koji je na dva starta postigao tri gola. Njegova fizička snaga, igra leđima i kretanje u kaznenom prostoru predstavljaju važne elemente holandskog napada, pa se očekuje da ponovo dobije prednost u odnosu na Memfisa Depaja.
Veliku opasnost predstavljaju i Kodi Gakpo, Donijel Malen i Krizensio Samervil, dok vezni red predvode Frenki de Jong, Rajan Gravenberh i Tijani Rejnders. Holandija ima dovoljan broj različitih opcija da napadne i kroz posed i preko brzih tranzicija.
Kuman bi trebalo da računa i na Mikija van de Vena, koji je propustio utakmicu protiv Tunisa kako ne bi rizikovao suspenziju pred početak nokaut faze. Njegova brzina mogla bi da bude veoma važna protiv pokretljivih marokanskih napadača.
Ipak, uprkos dobrom napadačkom učinku, odbrana Holandije nije delovala potpuno sigurno. Oranje je primio pogodak u sve tri utakmice grupne faze, dok poslednju utakmicu bez primljenog gola nije odigrao još od novembra.
Holandija (2.18) X (3.41) Maroko (3.78)
Sa druge strane, Maroko je takođe grupnu fazu završio sa sedam bodova, uz gol-razliku 6:3. Atlasovi lavovi zauzeli su drugo mesto samo zbog slabije gol-razlike od Brazila, sa kojim su u prvom kolu odigrali 1:1.
Marokanci su poveli protiv Selekaa pogotkom Ismaela Saibarija u 21. minutu, ali je Vinicijus Žunior ubrzo izjednačio. Ekipa Mohameda Uahbija ipak je pokazala da može ravnopravno da se suprotstavi jednom od glavnih kandidata za titulu.
Saibari je bio heroj i protiv Škotske. Vezista je zatresao mrežu već u drugom minutu, a Maroko je do kraja disciplinovanom odbranom sačuvao minimalnu prednost i približio se plasmanu dalje.
U poslednjem kolu Atlasovi lavovi savladali su Haiti sa 4:2, iako utakmica nije protekla mirno. Maroko je dva puta bio u rezultatskom zaostatku, ali je uspeo da preokrene zahvaljujući golovima Ašrafa Hakimija, Saibarija i Sufijana Rahimija.
Saibari je tako grupnu fazu završio kao jedan od najvažnijih igrača reprezentacije. Postigao je tri pogotka, od kojih su dva došla protiv Haitija, i pokazao da predstavlja veliku pretnju iz drugog plana.
Maroko je na prethodnom Mundijalu stigao do polufinala, pa sada želi da potvrdi da taj rezultat nije bio slučajnost. Veći deo ekipe već poseduje iskustvo igranja utakmica pod ogromnim pritiskom, što bi moglo da bude veoma važno u izjednačenom nokaut duelu.
Najveću snagu Atlasovih lavova predstavljaju organizacija i sposobnost da brzo pređu iz čvrstog defanzivnog bloka u opasan napad. Ašraf Hakimi i Nusair Mazraui daju širinu po bokovima, dok Brahim Dijaz, Azedin Unahi, Bilal El Kanus i Saibari mogu da iskoriste prostor između protivničkih linija.
Maroko bi trebalo da nastupi u najjačem sastavu. U poslednjem kolu deo nosilaca dobio je manju minutažu, pa Uahbijeva ekipa u susret ulazi odmornija i bez većih kadrovskih problema.
Pred nama je duel dve reprezentacije koje su u grupnoj fazi prosečno postizale najmanje dva gola po utakmici, ali koje će sada verovatno igrati opreznije. U nokaut fazi svaka greška može da označi kraj turnira, pa se očekuje više taktičkog nadmudrivanja nego u prethodnim mečevima.
Holandija će pokušati da kroz posed i fizičku snagu Brobija pomeri marokanski blok, dok će Atlasovi lavovi svoju šansu tražiti kroz brzu tranziciju i prostor koji ostaje iza holandskih bekova.
Posebno zanimljiv biće duel Brobija sa centralnim defanzivcima Maroka. Holandski napadač ulazi u meč sa tri gola na dva starta, ali će se sada suočiti sa odbranom koja je protiv Brazila i Škotske pokazala visok nivo discipline.
Sa druge strane, Holandija će morati da pronađe način da ograniči Saibarija, koji se odlično ubacuje iz drugog plana. Ukoliko Oranje ostavi previše prostora između veznog reda i odbrane, Marokanci imaju kvalitet da to kazne.
Međusobni susreti ovih reprezentacija tradicionalno su bili neizvesni, a na prethodna tri uvek je postojao pobednik posle 90 minuta. Ovoga puta razlika u kvalitetu deluje minimalno, zbog čega ne bi predstavljalo iznenađenje da pitanje učesnika osmine finala bude rešeno tek nakon produžetaka.
Holandija prema kvotama ulazi kao favorit, pre svega zahvaljujući širini sastava i deset postignutih golova u grupnoj fazi. Međutim, Maroko je ostao neporažen u grupi sa Brazilom i još jednom pokazao da ume da igra protiv tehnički i individualno kvalitetnijih ekipa.
Oranje ima više napadačkih rešenja, ali su njegove defanzivne slabosti bile vidljive u svakoj utakmici. Maroko, sa druge strane, deluje organizovanije bez lopte i poseduje dovoljno kvaliteta da ugrozi protivnika kroz tranziciju.
Zbog toga se očekuje veoma izjednačena utakmica u kojoj bi obe reprezentacije mogle da postignu pogodak, ali bez velike goleade. Jedan trenutak inspiracije Brobija, Gakpa, Hakimija ili Saibarija mogao bi da odluči ko će nastaviti borbu za titulu prvaka sveta.
Darko Petrović je pasionirani ljubitelj fudbala i košarke. Odrastao je u sportskoj porodici i prirodno je bilo da i on nastavi tim putem. Izveštavao je sa brojnih utakmica za razne medije i skoro deceniju piše o sportu.
