Šesnaestina finala Svetskog prvenstva u fudbalu se polako zahuktava, a jedan od najiščekivanijih duela svakako je ovaj između SAD-a i Bosne i Hercegovine. Jedan od domaćina šampionata prošao je rutinski kroz grupnu fazu, i želi da dokaže celom svetu da može daleko da dogura i bori se za titulu planetarnog prvaka.
Utakmica Sjedinjene Američke Države – Bosna i Hercegovina igra se u četvrtak, 2. jula od 02:00 po srednjoevropskom vremenu na stadionu u San Francisku.
Sjedinjene američke države spremale su se za ovaj turnir godinama. Od trenutka kada su saznali da će biti domaćini svetske smotre najboljih, počeli su sa gradnjom tima koji danas gledamo na terenu. Iako Amerikanci nemaju tim pun superzvezda, i dalje imaju odličan sastav koji je u stanju da se suprotstavi svakome, pogotovu ako je reč o jednom meču od 90 minuta.
Na dolazak Maurisija Poćetina mnogi su u svetu fudbala gledali sa velikom dozom skepticizma. Harizmatični Argentinac se nije proslavio na klupi Pari sen Žermena, a još manje Čelsija, dok na sve to nije imao nikakvog iskustva u vođenju jednog nacionalnog tima. Dugo je trebalo bivšem šefu struke Totenhema da posloži ekipu i postara se da igrači plešu po njegovim notama, a iako su mnogi sumnjali u kvalitet domaćina, u grupi su izgledali veoma dobro.
Amerikanci su razbili Paragvaj, rutinirali Australiju, i onda neočekivano izgubili od prežaljenih Turaka golom u 98. minutu. Ipak, nisu mnogo pokvarili utisak, a u nokaut fazu prošli su sa čelne pozicije u grupi D.
Najveća snaga američkog tima ne leži u individualnom, već timskom kvalitetu. O tome svedoči i podatak da je osam golova u grupnoj fazi postiglo šest različitih fudbalera. Folarin Balogun je jedini dao više od jednog gola, dok je preostali pogodak autogol australijskog defanzivca, Kamerona Burdžiza.
Maurisio Poćetino nije dobro reagovao na kritike medija nakon poraza od Turske, istakavši koliko je iznenađen što mu niko nije čestitao na osvajanju prvog mesta u grupi. Jasno je da fudbalski svet ne gleda na ovu ekipu onako kako bi Amerikanci to želeli, ali sa druge strane poštovanje mora da se zasluži. Prvi korak je pobeda protiv Bosne i Hercegovine, pa priprema za duel osmine finala sa Senegalom ili Belgijom.
Bosna i Hercegovina došla je na turnir kroz iglene uši, ali i na velika vrata, trijumfom protiv Italije u Zenici. Od tada, u komšiluku vlada neviđeno interesovanje i sjajna atmosfera u kojoj su reprezentativci ispraćeni na dalek put u Severnu Ameriku. Punili su naslovne strane novina širom sveta bosanskohercegovački navijači zbog podrške pružene širom kontinenta, a snimci desetine hiljada navijača Zmajeva koji horski pevaju stihove Halida Bešlića obišli su internet.
Da ne bude sve o pesmi, podršci i navijanju pobrinuli su se sami igrači. Bosna i Hercegovina je ostavila odličan utisak u dosadašnjem toku turnira. Odoleli su Kanadi, zatim platili danak promašajima i neiskustvu u duelu sa Švajcarskom, pa velikom pobedom nad Katarom overili plasman u šesnaestinu finala kao jedna od najboljih trećeplasiranih selekcija ovogodišnjeg Mundijala.
Pre ovog turnira, samo smo jednom imali priliku da gledamo Zmajeve na svetskoj smotri najboljih, 2014. u Brazilu. Ipak, paralele između te generacije i aktuelne teško da se mogu podvući. Onaj tim bio je prožet iskusnim igračima, od kojih su neki bili i na zalasku karijere, dok je ova ekipa prepuna mladih fudbalera od kojih ćemo tek videti ono najbolje. Igrači poput Alajbegovića, Bajraktarevića, Mahmića, Dedića i Muharemovia mogli bi da nose reprezentaciju u narednih desetak godina.
Sergej Barbarez dobio je, s razlogom, mnogo pohvala na svoj račun zbog načina na koji vodi nacionalni tim. Njegova ekipa ima identitet, kičmu, ali i neophodni kvalitet da se suprotstavi svima, a sada će imati poseban motiv da eliminiše jednog od domaćina takmičenja. Internetom danima kruže snimci ponašanja američke javnosti pred susret sa ovom državom, i jasno je da će naše komšije želeti da im jednom za svagda pokažu gde se nalazi Bosna i Hercegovina i šta predstavlja.
Kladionice jasno favorizuju domaćina, ne samo zbog razlike u kvalitetu već i podrške domaće publike, iako je jasno da će Bosanci imati više desetina hiljada svojih pristalica na stadionu u San Francisku.
Kvota da će tim Maurisija Poćetina doći do samog kraja i podići trofej namenjen najboljem timu planete je 35, dok je u slučaju Bosne i Hercegovine neverovatnih 500!
(1.396) SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE (5.14) BOSNA I HERCEGOVINA (9.55)
Maurisio Poćetino, koji se mesecima povezivao sa povratkom u Totenhem, je na pragu potpisivanja novog, četvorogodišnjeg ugovora koji bi garantovao da će voditi im i 2030. na šampionatu u Španiji, Portugalu i Maroku.
Naravno, ako se Amerikanci prvo plasiraju.
29. jun – Foksboro
30. jun – Ist Raderford
28. jun – Inglvud
29. jun – Gvadalupe
2. jul – Toronto
2. jul – Inglvud
1. jul – Santa Klara
1. jul – Sijetl
29. jun – Hjuston
30. jun – Arlington
30. jun – Meksiko Siti
1. jul – Atlanta
3. jul – Majami Gardens
3. jul – Arlington
2. jul – Vankuver
3. jul – Kanzas Siti
4. jul – Filadelfija
4. jul – Hjuston
6. jul – Arlington
6. jul – Sijetl
5. jul – Ist Raderford
5. jul – Meksiko Siti
7. jul – Atlanta
7. jul – Vankuver
9. jul – Foksboro
10. jul – Inglvud
11. jul – Majami Gardens
11. jul – Kanzas Siti
14. jul – Arlington
15. jul – Atlanta
19. jul – Ist Raderford
Meč za treće mesto
18. jul – Majami Gardens
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
