Premijer liga u sezonu 2026/27 ulazi sa neuobičajeno velikim brojem promena na trenerskim klupama.
Čak devet od 20 klubova počeće novu kampanju sa drugim trenerom u odnosu na onog koji je završio prethodnu sezonu, što je podatak koji jasno pokazuje koliko je posao u engleskoj eliti postao nesiguran.
Sličan broj debitantskih trenera na startu sezone viđen je samo u specifičnim istorijskim okolnostima – u prvoj sezoni engleskog prvenstva 1888/89 i prvoj posle Drugog svetskog rata, 1946/47.
Ako se dodaju Robert de Zerbi i Majkl Karik, koji su na svoje funkcije stigli nekoliko meseci ranije, čak 11 klubova počeće sezonu sa trenerima koji su na sadašnjem poslu manje od godinu dana.
Prosečan trenerski staž na početku sezone nikada nije bio kraći u eri Premijer lige.
Poređenja radi, slična situacija postojala je 2016/17, ali su tada među novim imenima bili Antonio Konte, Pep Gvardiola, Jirgen Klop i Žoze Murinjo, treneri koji su već imali ogroman autoritet ili su ga ubrzo potvrdili titulama.
Ovoga puta slika je drugačija.
Mikel Arteta je jedini trener u ligi koji je već osvajao titulu prvaka Engleske i koji će novu sezonu započeti sa realnom šansom da to ponovi.
To znači da nova kampanja počinje sa najmanjim ukupnim brojem osvojenih engleskih titula u biografijama trenera od osnivanja Premijer lige.
Jedan od razloga je i promena profila trenera.
Klubovi sve češće biraju mlađe stručnjake, pa je prosečna starost menadžera 46,9 godina, što je među najnižim vrednostima u poslednje dve decenije.
Ipak, ta smena generacija nije donela više prostora za engleske trenere.
Odlaskom Edija Haua iz Njukasla, sezonu će početi samo tri engleska menadžera – Majkl Karik, Frenk Lampard i Gari O’Nil.
Zanimljivo je da su pre godinu dana tu grupu činili potpuno drugi treneri: Hau, Skot Parker i Grejem Poter.
To dodatno pokazuje koliko su šanse za domaće stručnjake ograničene, naročito u klubovima koji imaju stabilnost i ozbiljne ambicije.
U vrhu lige sve je izraženiji španski uticaj.
Region Gipuskoa daje više trenera engleskoj eliti nego sama Engleska, pošto Mikel Arteta, Ćabi Alonso i Andoni Iraola vode klubove koji spadaju u sam vrh po očekivanjima.
Tu je i Unaj Emeri sa Aston Vilom, pa je jasno da se Premijer liga sve više oslanja na stručnjake izvan domaćeg trenerskog sistema.
Promena na klupama prati širi trend globalizacije lige.
Nekada su strani fudbaleri imali mali udeo u minutaži, dok danas čine dominantan deo takmičenja, a sličan proces vidi se i među trenerima, vlasnicima i sportskim direktorima.
Premijer liga više nije samo englesko takmičenje po stilu, strukturi i kadrovima – ona je postala globalni projekat na svakom nivou.
Važnu ulogu u svemu imaju i sportski direktori, koji su promenili način funkcionisanja klubova.
Granica između “menadžera” i “glavnog trenera” sve je tanja, jer mnogi treneri više nemaju klasičnu kontrolu nad transferima, akademijom i celokupnom sportskom politikom.
U ovom trenutku u ligi radi više “glavnih trenera” nego tradicionalnih menadžera, što govori o promeni moći unutar klubova.
Zato rekordni broj novih trenera nije slučajnost, već posledica nove realnosti.
Klubovi sve brže menjaju pravac, strpljenja je sve manje, sportski direktori imaju sve veći uticaj, a tržište trenera postalo je jednako nemilosrdno kao i tržište igrača.
Premijer liga tako ulazi u sezonu u kojoj će fokus biti ne samo na borbi za titulu, već i na tome ko će od novih trenera uopšte preživeti pritisak najzahtevnijeg prvenstva na svetu.
Darko Petrović je pasionirani ljubitelj fudbala i košarke. Odrastao je u sportskoj porodici i prirodno je bilo da i on nastavi tim putem. Izveštavao je sa brojnih utakmica za razne medije i skoro deceniju piše o sportu.
