U današnjem fudbalu retkost je videti trenere koji ostaju u jednom klubu duže od par sezona, a mandati od jedne decenije su u domenu čuda. Zato je neverovatno videti da je na klupi jednog italijanskog tima sedeo isti trener čak 44 godine! Od 1982. do 2026. ekipu Virtusa iz Verone predvodio je Luiđi Fresko, sada već kultna figura italijanskih nižih liga.
Ko je Điđi Fresko?
Danas 64-ogodišnji stručnjak došao je u redove Virtusa kao dečak, vremenom shvatio da nije dovoljno talentovan da postane fudbaler, ali nastavio da vredno radi i uči i na kraju postao trener mlađih kategorija. 1982. godine dobio je priliku da sa grupom lokalaca preuzme klub koji je tada bio član najnižeg ranga italijanskog fudbala. Izglasano mu je poverenje i postao je predsednik, a posle nekoliko meseci sam je sebe imenovao za trenera seniorskog tima, sa svega 21 godinom.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka Virtus se postepeno probijao kroz niže rangove i postao prava sila na lokalnom nivou. Fresko je pokazao da ima znanje i ono što je potrebno da bi razvijao igrače, klub je postao simbol za razvoj lokalnih mladih fudbalera i san je bio da jednog dana dostigne visine Helas Verone i Kjeva. 2006. godine, posle 24 godine na klupi, Điđi je sa ekipom ušao u Seriju D, četvrti rang takmičenja. Sedam godina kasnije, tim je završio na četvrtom mestu i preko Sambonifačezea, Real Vićence, Olđinatezea, Kastelfranka i Kazertane došao do treće lige, i profesionalnog ranga po prvi put u istoriji.
Trener, ali i humanista
Uspeh malenog Virtusa značio je i da je Verona po prvi put u istoriji imala tri profesionalna kluba u svom gradu. Pažnja italijanske javnosti odjednom je usmerena na grad Romea i Julije, a širom države krenule su da kruže priče o ovom klubu. Saznalo se za mnoge stvari koje su veće od samog fudbala. Na primer, kako je tokom osamdesetih Fresko vodio ekipu po lokalnim zatvorima da igraju sa osuđenicima i davao im šansu da nakon izlaska dođu i treniraju sa klubom i fokusiraju se na sport umesto kriminala. Tokom devedesetih pomogli su da se skuće izbeglice iz Albanije i Bosne i Hercegovine, a tokom ranih 2000-tih bili jedan od prvih klubova koji je ponudio mesto mladim igračima iz Afrike.
Điđi Fresko nije samo fudbalski trener. Od 1988. radi u prosveti kao profesor fizičkog, pomaže lokalnoj zajednici i apsolutna je ikona ne samo u Veroni, već i u celoj severnoj Italiji. O njemu je u superlativima svojevremeno govorio legendarni Roberto Bađo, a Fabio Kapelo ga je pozvao da bude gost kluba u vreme kada je čuveni trener sedeo na klupi Rome. Priča crveno-plavih inspirisala je i brojne klubove u regionu, uključujući i Komo, koji je ove sezone hit Serije A. Šef struke (i predsednik) Virtusa takođe ima vrlo blizak odnos sa svim ljudima u klubu, uključujući i igrače. Svi ga zovu Điđi, obožavan je među ljudima, a kada je ekipa 1991. obezbedila plasman u šestu ligu sponzori su im platili putovanje u Pariz. Od tada, svaki veliki uspeh obeležen je grupnim putovanjem u inostranstvo, a pored Francuske posetili su i Meksiko, Kubu, Brazil, SAD…
Niko nikada nije sedeo na klupi jednog tima u Italiji 44 godine. U celom svetu samo su dva čoveka imala duže mandate. Nažalost, Freskov boravak na mestu trenera prvog tima je završen u četvrtak, kada je objavio da se povlači sa mesta trenera i prepušta klupu svom asistentu, Tomazu Kjekiju. Ekipa je na 18. mestu u svojoj grupi i jasno je da im se smeši povratak u Seriju D. Naravno, ostaće na mestu predsednika i simbol kluba iz Verone kojeg je podigao sa samog dna italijanskog fudbala.
(1.43) TRENTO (3.86) VIRTUS VERONA (7.00)
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
