Partizan je došao do tačke na kojoj se više ne postavlja pitanje samo kako zaustaviti protivnika, već i kako pronaći put do njegovog koša. Napadačka igra crno-belih postala je ozbiljan razlog za zabrinutost, a rezultati iz prethodnih evroligaških utakmica samo su potvrdili da problem nije prolazan.
Ekipa Đoana Penjaroje teško dolazi do poena. Nema dovoljno raspoloženih pojedinaca i previše zavisi od inspiracije Karlika Džonsa. Nije da se to nije predviđalo, ali trenutni presek kazuje da su crno-beli na dnu po brojkama, makar kada je u pitanju ofanzivni deo igre.
Najgori napad Evrolige
Da situacija nije nimalo bezazlena, najbolje govori podatak da je Partizan posle devet kola na poslednjem mestu Evrolige po prosečnom broju postignutih poena. Samo 78,4 po utakmici daleko je od učinka koji je potreban za ravnopravnu borbu sa najboljim ekipama na kontinentu. Još više zabrinjava činjenica da crno-beli nemaju izražen napredak ni u ostalim segmentima napada. Zato se problem ne može svesti samo na loše šutersko veče.
Gostovanja Asvelu u Lionu i Žalgirisu u Kaunasu bila su možda i najbolja ilustracija trenutnog stanja. U oba susreta Partizan je imao velike poteškoće da uspostavi kontinuitet u napadu. A kada je izostao očekivani doprinos Karlika Džonsa, nije bilo dovoljno igrača koji bi preuzeli njegovu ulogu. Amerikanac, koji je do tada predstavljao glavnu pokretačku snagu ekipe, našao se i na udaru dela navijača zbog izdanja u kojima nije uspeo da bude prevaga.
U večitom derbiju crno-beli su bili blizu novog scenarija u kojem bi napad mogao da ih košta rezultata. Ipak, tada su se pojavili Džons i Alesandro Pajola. Preuzeli su odgovornost i pokazali da Partizan ipak ima pojedince sposobne da reše najteže situacije. Međutim, oslanjanje na individualni kvalitet jednog ili dvojice košarkaša ne može biti dugoročno rešenje za ekipu koja želi da se uključi u borbu za značajnije domete.
Šta kažu brojevi?
Statistika dodatno komplikuje sliku. Partizan je sa indeksom korisnosti 86,3 tek na 19. poziciji, a iza njega je samo milanska Olimpija. Razlika u odnosu na vodeći Real Madrid, koji ima indeks 110,8, dovoljno govori o tome koliko crno-beli trenutno zaostaju za najefikasnijim ekipama takmičenja.
Posebno je upadljiv učinak u šutu za tri poena. Beogradski tim u proseku pogađa svega 6,9 trojki po utakmici, što je najslabiji rezultat u Evroligi. Ni procenat realizacije ne uliva optimizam, pošto je Partizan sa 30,4 odsto na pretposlednjem mestu. Kada se na to dodaju i problemi sa linije slobodnih bacanja, gde je uspešnost svega 67,4 odsto, postaje jasno zašto crno-beli tako teško dolaze do većeg broja poena.
Ni unutrašnja igra ne donosi dovoljno sigurnosti. Sa 53,6 odsto realizacije šuta za dva poena, Partizan je tek 17. u takmičenju. Drugim rečima, ne postoji ofanzivni segment u kojem ekipa može da pronađe stabilan oslonac i nadoknadi nedostatke u ostalim kategorijama.
Za poređenje, Valensija predvodi Evroligu sa 97,1 postignutim poenom po utakmici, dok Real Madrid beleži 96,2. Razlika u odnosu na Partizan nije samo statistička zanimljivost, već pokazatelj koliko je crno-belima potrebno da unaprede napadačku produkciju. Čak je i granica od 86,8 poena, koliko u proseku postiže desetoplasirani Virtus, trenutno prilično udaljena.
Jasno je da dobra odbrana može da drži ekipu u utakmici, ali Partizan sve češće dolazi u situaciju da uložen trud na jednoj strani parketa ne uspeva da materijalizuje na drugoj. Kada se mečevi odlučuju u završnici, promašeni šutevi, izgubljeni napadački ritam i slaba realizacija slobodnih bacanja postaju preskupi.
Najveći izazov za Penjaroju zato neće biti samo pronalaženje boljih napadačkih rešenja. Biće to i stvaranje sistema u kojem odgovornost neće počivati na jednom imenu. Karlik Džons može da bude predvodnik, ali Partizanu je neophodan doprinos čitavog tima. U suprotnom, pitanje iz naslova moglo bi da ostane najveća enigma crno-belih i u narednim evroligaškim izazovima.
Stefan Smuđa je sportski novinar sa preko 15 godina iskustva u medijima. Tokom karijere izveštavao je sa najvećih sportskih događaja, uključujući Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji 2018. i Kataru 2022. godine, Evropskog prvenstva 2024, kao i nekoliko finala Lige šampiona i Lige Evrope. Najviše prati fudbal i košarku, uz poseban fokus na aktuelna dešavanja, analize i priče iz sveta sporta
