Prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu – Urugvaj 1930.

Prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu imalo je veliki problem a to je bilo kako privoleti sve reprezentacije da dođu na ovu smotru.

Naime, evropske zemlje zbog velikih finansijskih troškova nisu želele da svoje ekipe šalju na tako daleki put preko Atlantskog okeana, pa su u startu mnoge odustale od ove avanture.

Svega četiri evropske zemlje pristale su da put Urugvaja pošalju svoje reprezentacije, među kojima je bila i Kraljevina Jugoslavija. Naši momci su tada putovali puna dva meseca do Južne Amerike.

Pored naše reprezentacije, put Urugvaja iz Evrope krenuli su Rumuni, Francuzi i Belgijanci, a najveće zasluge za odziv ove četiri reprezentacije imao je Žil Rime, tadašnji predsednik FIFA, zato što je obećao da će FIFA finansirati putovanja prekookeanskih država.

Inače, po Žil Rimeu se dugo godina nazivao trofej osvojen na Svetskom prvenstvu, a trajno je ostao u Brazilu, jer je 1970. godine Brazil po treći put postao prvak sveta, što mu je dalo za pravo da trajno zadrži taj pehar.

Prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu učesnici

Sve ukupno u Urugvaju se pojavilo sedam južnoameričkih reprezentacija (Brazil, Argentina, Urugvaj, Peru, Paragvaj, Čile i Bolivija), zatim SAD i Meksiko, kao i četiri nabrojane evropske zemlje.

Prve dve utakmice na Svetskom prvenstvu u Urugvaju odigrane su u isto vreme (Francuska – Meksiko 4:1 i SAD – Belgija 3:0), a prvi gol u istoriji Svetskog prvenstva postigao je reprezentativac Francuske, Lisijen Loran.

Prvi zvanični prvak sveta postao je Urugvaj koji je u finalu u Montevideu pobedio Argentinu sa 4:2, a naši „Orlovi“, izgubivši nesrećno u polufinalu od domaćina, uspeli su da se domognu na prvom Svetskom prvenstvu četvrtog mesta i da se kući vrate kao pravi junaci.

Učesnici prvog Svetskog prvenstva:

• Meksiko
• SAD
• Argentina
• Bolivija
• Brazil
• Čile
• Paragvaj
• Peru
• Urugvaj
• Belgija
• Francuska
• Rumunija
• Jugoslavija

Jedan grad – tri stadiona

Prvo Svetsko prvenstvo u Urugvaju održano je na samo tri stadiona i svi su bili smešteni u istom gradu – Montevideu, za razliku od današnjeg vremena kada je i po 7-8 različitih stadiona domaćin nekog velikog turnira. Najmanji stadion je bio Estadio Positos koji je imao kapacitet 10,000 mesta.

Malo veći bio je Stadion Gran Parke Central sa 20,000. Najveći je bio Stadion Centario koji je mogao da primi do 90,000 navijača i na njemu je, naravno, bilo odigrano finale prvog Svetskog prvenstva, kao i oba meča polufinala.

Poseta u prvom finalu između Urugvaja i Argentine bila je nešto malo preko 68 hiljada navijača koji su prisustvovali istoriji. 

Prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu format

U Urugvaj je otputovalo 13 reprezentacija iz Severne Amerike, Južne Amerike i Evrope. One su bile smeštene u četiri grupe, gde je samo grupa A imala četiri tima, dok su ostale grupe imale po tri reprezentacije.

Iz svake grupe samo prvoplasirani je prolazio dalje u polufinale. Pobednici polufinala obezbedili su učešće u velikom finalu. Tada nije bilo utakmice za treće mesto i do dana današnjeg nije jasno precizirano ko je završio treći.

Prema istorijskim navodima Kraljevina Jugoslavija i SAD podelile su treće mesto, da bi FIFA kasnije treće mesto dodelila SAD zbog bolje gol razlike.

Najbolji strelac prvog Svetskog prvenstva

Argentinski fudbaler Giljermo Stabile završio je turnir kao najbolji strelac sa čak osam postignutih golova. Stabile je postigao gol u finalu, dva u polufinalu i pet u grupnoj fazi takmičenja.

Pedro Sea iz Urugvaja ostao je daleko iza sa pet pogodaka, dok se Amerikanac Bret Petenod četiri puta upisao u listu strelaca.

Lista strelaca:

1. Giljermo Stabile – 8 golova
2. Pedro Sea – 5
3. Bert Patenod – 4
4. Karlos Peucele, Ivan Bek, Preguinjo, Peregrino Anselmo – 3

Ana Kovačević

U novinarstvu je pet godina. Od srednjoškolskih dana bavila se pisanjem za školske časopise i online blogove što joj je poslužilo kao odličan temelj. Počela je na lokalnim portalima i polako napredovala u svojoj profesiji. Za Anu tenis je sport broj 1, ali obožava i igru na dva obruča.