Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji broj je 22, a upravo toliko neuspešnih kvalifikacionih kampanja za Mundijal ima reprezentacija Luksemburga. Mala država u srcu Evrope nikada nije igrala na Svetskom prvenstvu, ali je tokom decenija uspela da izgradi reputaciju jedne od najupornijih i najneugodnijih autsajderskih selekcija evropskog fudbala.
Pročitajte i koja je simbolika bila u broju 23.
Kada se govori o reprezentacijama koje nikada nisu igrale na Mundijalu, Luksemburg retko dobija veliku pažnju. Razlog je jednostavan – ova država sa nešto više od pola miliona stanovnika decenijama je bila sinonim za fudbalskog autsajdera.
Protiv najvećih evropskih sila uglavnom su doživljavali teške poraze, kvalifikacije završavali pri dnu tabele, a čak i dati golovi su bili prava retkost. Ipak, upravo zato je priča o Luksemburgu postala jedna od najzanimljivijih među manje uspešnim reprezentacijama Evrope.
Jer, iza 22 neuspešne kampanje krije se i priča o neverovatnoj upornosti.
Teški počeci
Luksemburg je prvi put učestvovao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo još pedesetih godina prošlog veka. Već tada bilo je jasno koliko će maloj zemlji biti teško da parira evropskim gigantima.
Fudbal u ovoj državi dugo je bio na poluamaterskom nivou, infrastruktura skromna, a domaća liga daleko iza evropskih prvenstava većih i bogatijih zemalja. Dok su druge države razvijale profesionalne sisteme i proizvodile svetske zvezde, Luksemburg je uglavnom pokušavao samo da ostane koliko-toliko konkurentan.
Porazi su često bili brutalni. Engleska, Francuska i Portugal redovno su postizali po pet ili šest golova, a pojedine kvalifikacione kampanje završavali su bez ijednog boda. Ipak, reprezentacija nikada nije odustajala od učešća. Svaki novi ciklus donosio je novu nadu da bi baš ta generacija mogla da napravi makar mali iskorak.
Prve velike senzacije
Iako nikada nisu stigli do Mundijala, Luksemburžani su tokom istorije pravili rezultate koji su odjekivali širom Evrope.
Jedna od najvećih senzacija dogodila se 1961. godine, kada su u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo eliminisali Holanđane. U to vreme Holandija još nije bila fudbalska velesila kakvu danas poznajemo, ali je uspeh Luksemburga i dalje predstavljao ogromno iznenađenje.
Kasnije su dolazili i drugi šokovi. Umeli su da otkinu bod Belgiji, remiziraju sa Turskom ili zagorčaju život favorizovanim selekcijama koje su unapred računale na sigurne bodove. Upravo zbog toga Luksemburg je godinama sticao status „mine“ evropskih kvalifikacija – ekipe koja možda nema kvalitet za plasman na smotru najboljih, ali može ozbiljno da zakomplikuje situaciju favoritima.
Decenije bez nade
Ipak, najveći deo njihove istorije u kvalifikacijama bio je izuzetno težak.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina Luksemburg je uglavnom završavao kvalifikacije sa jednom ili nijednom pobedom. Razlika između njih i najvećih evropskih reprezentacija delovala je ogromno.
Posebno su bolni bili dueli protiv fudbalskih sila. Nemačka, Italija i Engleska redovno su ih pobeđivali rutinski, često uz veoma ubedljive rezultate. U pojedinim kampanjama Luksemburžani su uspevali da postignu samo jedan ili dva gola tokom čitavih kvalifikacija. Sve do 2010. imali su samo dve pobede i dva remija u svim kvalifikacijama zbirno, uz okruglo 100 poraza!
Ali čak i tada, reprezentacija je imala važnu ulogu u evropskom fudbalu. Za male zemlje poput Luksemburga, samo igranje protiv najvećih reprezentacija sveta predstavljalo je dragoceno iskustvo i priliku za razvoj domaćeg fudbala.
Nova era i napredak
Poslednjih desetak godina situacija je počela da se menja na bolje. Luksemburg više nije reprezentacija koju svi automatski upisuju kao sigurnu pobedu. Ulaganja u infrastrukturu, razvoj omladinskog fudbala i sve veći broj igrača u inostranstvu doneli su ozbiljan napredak.
Pobede protiv Republike Irske, Bosne i Hercegovine, Azerbejdžana i drugih reprezentacija pokazale su da više nisu samo simpatični autsajder već ozbiljan trn u oku svima. Posebno impresivna bila je kvalifikaciona kampanja za Evropsko prvenstvo 2024, tokom koje je Luksemburg dugo bio u borbi za istorijski plasman na veliko takmičenje.
Iako nisu uspeli da izbore plasman na EURO, prvi put je delovalo da odlazak na jedno veliko takmičenje više nije potpuno nemoguća misija. Naravno, pomogla je i činjenica da je UEFA povećala broj ekipa sa 16 na 24, a da je istim putem krenula i FIFA povisivši broj učesnika Mundijala sa 32 na 48.
Mala država, veliki izazovi
Jedan od najvećih problema Luksemburga oduvek je bila veličina države. Sa malom populacijom i ograničenim brojem profesionalnih fudbalera, baza talenata jednostavno ne može da se poredi sa velikim evropskim nacijama. Mnogi igrači reprezentacije godinama su kombinovali fudbal sa drugim poslovima, dok su pojedini klubovi funkcionisali gotovo na amaterskom nivou.
Pored toga, Luksemburg je često imao problem da zadrži mlade talente, pošto su fudbaleri sa dvojnim državljanstvom neretko birali jače reprezentacije, biravši da se oprobaju u Holandiji, Belgiji ili Francuskoj. Ipak, upravo zbog tih okolnosti svaki osvojeni bod imao je posebnu težinu.
Portugal je 2011. jedva izvukao remi protiv Luksemburžana, dok su Francuzi i Belgijanci više puta imali veoma neprijatne utakmice protiv ove male reprezentacije. Jedan od najbizarnijih momenata dogodio se kada je Luksemburg zamalo eliminisao Holandiju iz kvalifikacija za EURO šezdesetih godina, ali je UEFA zbog proceduralnih problema naredila dodatni meč.
Zanimljivosti iz istorije Luksemburga
Luksemburg nikada nije igrao na Svetskom prvenstvu, ali je učestvovao u čak 22 kvalifikacione kampanje.
Pozitivan bilans tokom istorije imaju sa Maltom (5-2-2), Litvanijom (4-1-1), Azerbejdžanom (3-3-1), San Marinom (2-0-0), Avganistanom (1-0-0), Gambijom (1-0-0), Kazahstanom (1-0-0) i Meksikom (1-0-0).
Najveću pobedu u istoriji kvalifikacija ostvarili su protiv Avganistana još pedesetih godina. Reprezentacija je dugo važila za jednu od najslabijih u Evropi, ali je poslednjih godina napravila ogroman skok na FIFA rang listi.
Zanimljivo je da su pojedini fudbaleri Luksemburga rođeni u drugim državama, posebno u Portugalu i Francuskoj, što pokazuje koliko je moderna reprezentacija postala internacionalna. Iako iza sebe imaju 22 neuspešne kampanje, Luksemburg danas više ne deluje kao beznadežni autsajder. Naprotiv – možda su bliži Mundijalu nego ikada ranije.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
