Poslednjih nekoliko meseci mnogo se priča o uticaju projekta fudbalskog kluba Komo na razvoj italijanskog fudbala. Deluje da mnogima smeta način na koji su na severu Italije izgradili sistem koji pravi vrhunske rezultate, toliko da im je Fabregasov tim postao kriv za sve.
Ozbiljno se brukaju Italijani poslednjih par sezona u Evropi, a ništa drugačije nije bilo ni sinoć. Napoli je rutinski poražen u Viljarealu (1-3), dok je Inter dozvolio sebi poraz na Đuzepe Meaci od Klub Briža (3-4). Kada aktuelni šampion i vicešampion tako podbacuju, kako je moguće da je najveći kamenčić u cipeli jedan Komo?
Juventus od odlaska Kristijana Ronalda ide nizbrdicom. Milan osim jedne sezone pod Piolijem skoro dve decenije nije vrhunska ekipa. Napoli jednu sezonu izgleda senzacionalno, pa dve kao da ne pripada samom kremu, a o rimskim klubovima ne treba ni trošiti reči jer, objektivno gledano, u ovom veku se pitaju koliko i klubovi poput Atalante i Fiorentine.
Kada takvu situaciju u kojoj je Inter jedini koliko-toliko organizovan i uspešan klub odjednom ugrozi jedan Komo, nastaje problem. Može da se priča o tome da ekipa u kojoj nema nijednog Italijana ne radi u korist stvaranja i jačanja italijanske reprezentacije. Ali, zašto se ne priča o fudbalerima koje stvaraju svi drugi timovi?
Ne tako davno, na Apeninima je pucalo od kvaliteta. Tokom 2000ih i dela 2010ih Italija je svetu davala dvocifren broj vrhunskih fudbalera, po nekoliko u svim linijama tima. Od Bufona, preko Maldinija, Neste, Kanavara, Zambrote, Totija, Del Pjera, Inzagija do Kjelinija, Bonućija, Pirla, Veratija, Imobilea… mnoge smo zaboravili. Nema potrebe da ih sve nabrajamo.
Koga Italijani danas imaju, da se zaista može nazvati fudbalerom svetske klase? Jedini golman koji pripada kremu svetskog fudbala je Điđi Donaruma, a i njemu se može naći mnogo zamerki kada je reč o igri nogom. Ako krenemo dalje, samo se još trojica-četvorica mogu svrstati u sličnu kategoriju. Alesandro Bastoni, koji je u ozbiljnom padu forme i kvaliteta poslednje dve godine (plus razni problemi van terena), Sandro Tonali koji je na mnogo nivoa udario u zid što se riče razvoja, Nikolo Barela i eventualno Federiko di Marko. Nekada je toj grupi pripadao i Federiko Kjeza, ali mu je karijera u strahovitom padu.
Svi ostali – svetlosnim godinama daleko. Jasno je da Komo nije doprineo stvaranju domaćih igrača, ali daleko od toga da su se drugi klubovi proslavili. Promene vlasništva, problemi sa agentima, sumnjivi ugovori, očajan rad sa omladinskim selekcijama i užasna struka u kojoj se na najvišem nivou vrte ista imena. Ni za jedan od pomenutih problema klub sa istoimenog jezera nije odgovoran.
Ali zato jeste odgovoran za odličan skauting sistem, dopadljiv stil igre i vrhunski marketing. A večeras prvi put u istoriji kluba gostuju u jednom meču Lige šampiona, ekipi Fejenorda u Roterdamu. Već su jedini predstavnik Serije A koji je odneo pobedu u ovosezonskom izdanju takmičenja…
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
