Trka za Zlatnu loptu ponovo je otvorila veliku fudbalsku polemiku: da li individualna briljantnost može da bude jača od timskih trofeja? Upravo zbog toga izjave Kilijana Embapea izazvale su mnogo reakcija.
Zvezda Real Madrida otvoreno je poručila da sebe uvek vidi kao najboljeg igrača sveta i da smatra da ima argumente za najprestižnije individualno priznanje. Njegove brojke jesu impresivne, ali postoji jedan veliki problem — sezona bez velikog trofeja.
Embape je u godini iza nas postao najbolji strelac u istoriji Mundijala, sa 22 gola na svetskim prvenstvima, jednim više od Lionela Mesija. Ipak, njegov Real Madrid nije osvojio ni Primeru, ni Ligu šampiona, ni Kup kralja.
Kraljevski klub je prvenstvo završio iza Barselone, u Ligi šampiona ga je zaustavio Bajern, dok je u Kupu kralja eliminisan od Albasetea. To ozbiljno otežava Embapeovu kandidaturu, bez obzira na individualnu statistiku.
A ona je bila odlična. Embape je postigao 42 gola na 44 utakmice, bio najbolji strelac Primere i Lige šampiona, ali je Zlatna kopačka ipak otišla u ruke Harija Kejna, koji je za Bajern postigao 61 gol na 51 meču.
Pitanje je, dakle, može li se do Zlatne lopte bez trofeja? Istorija kaže — može, ali veoma retko. U 69 godina dodele ovog priznanja to se dogodilo samo šest puta.
Najpoznatiji noviji primer je Kristijano Ronaldo, koji je 2013. dobio Zlatnu loptu iako nije osvojio nijedan trofej. Tada je veliki deo javnosti smatrao da je oštećen Frenk Riberi, koji je sa Bajernom, uz Arjena Robena, osvojio triplu krunu.
Ipak, Ronaldo je imao nestvarnu individualnu sezonu — 69 golova na 59 utakmica. Te brojke bile su toliko snažne da su ga odvele ispred rivala, iako je Real Madrid tada ostao bez najvećih pehara.
Embape bi mogao da se poziva i na primer Gerda Milera iz 1970. godine. Bajern tada nije osvojio velike trofeje, Zapadna Nemačka je bila treća na Mundijalu, ali je Miler bio najbolji strelac turnira i na kraju osvojio Zlatnu loptu.
U istoriji su bez trofeja do ovog priznanja stizali i Stenli Metjuz, Denis Lo, Kevin Kigan i Luis Figo. Posebno je zanimljiv slučaj Figa, koji 2000. nije imao veliki pehar, ali je njegov prelazak iz Barselone u Real Madrid bio događaj koji je potresao svetski fudbal.
Ove godine konkurencija je široka. Usman Dembele je imao sjajnu sezonu, ali se ne doživljava kao apsolutni favorit. Hari Kejn ima ogromne brojke, Lamin Jamal sve jači narativ, Rodri status igrača koji je već osvojio priznanje, dok se pominju i Fabijan Ruiz, Hviča Kvarachelija i Lionel Mesi.
Na kraju će odluku doneti panel Frans Fudbala, sastavljen od 100 novinara. Svaki bira deset igrača i boduje ih po sistemu od 15 do jednog boda, a u slučaju izjednačenja presuđuje broj prvih mesta.
Zato Embape nije bez šansi, ali njegova kandidatura zavisi od toga koliko će glasači ceniti individualnu dominaciju u odnosu na trofeje. Brojke ima. Ime ima. Istorijski argumenti postoje. Samo ostaje pitanje da li je to dovoljno kada sezona iza njega nema veliki timski pehar.
U novinarstvu je od 2021. godine i aktivno prati dešavanja sa domaće i međunarodne scene. Fudbal mu je najveća strast, dok posebno interesovanje gaji i prema košarci, odbojci i tenisu, o kojima redovno piše i analizira aktuelne teme i događaje.
