Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 36, pa se prisećamo argentinskog posta od 36 između dve titule prvaka sveta, osvojenih 1986. i 2022.
Pročitajte koja je simbolika bila u broju 37.
Za naciju koja živi za fudbal i čije raspoloženje u mnogome zavisi od uspeha 11 momaka koji trče za loptom, 36 godina može delovati kao večnost. A upravo toliko su morali da čekaju Argentinci na treću titulu prvaka sveta, nakon što im je drugu doneo njihovo veličanstvo i božanstvo – Dijego Armando Maradona.
1986. godine, na vrelom meksičkom suncu, argentinski nacionalni tim popeo se na krov planete. 2022. to su učinili ponovo, tada u katarskoj pustinji. Sve što se desilo između bilo je deo jednog istorijskog i emotivnog putovanja čija je kulminacija promenila živote svakog Argentinca na planeti. Naročito onih koji su proživeli oba događaja.
Božija ruka
Priča je krenula pre tačno četiri decenije, sa čovekom koji je maltene na svoju ruku promenio tok istorije – Dijegom Maradonom. Na tom turniru, legendarni ofanzivac nije bio samo kapiten ekipe – bio je srce i duša tima, njegova talija, nezaustavljiva sila i čovek kojem je bilo suđeno da tog leta zauvek promeni živote milione Argentinaca na planeti.
Protiv Engleza, bio je autor dva čuvena pogotka. Jedan je ostao upamćen kao možda i najlepši svih vremena, drugi kao verovatno najkontroverzniji. Protiv Belgije je dovukao ekipu pred vrata raja, a protiv Zapadne Nemačke omogućio večno ples sa anđelima.
Osvajanje Mundijala u Meksiku nije bio samo sportski uspeh Argentine. Stvoren je mit, a Maradona je u domovini postao božanstvo. I stvorio problem svakoj sledećoj generaciji argentinske reprezentacije. Jer, kako nadmašiti Boga?
Početak posta
Gaučosi su i četiri godine kasnije došli do samog finala, ali su tada poraženi od istog rivala. Nemci su svrgli Maradonu i drugove sa trona, ali je opšte mišljenje bilo da je taj turnir samo pokazao nastavak rivalstva. Očekivalo se da dve selekcije gledamo još dugo u okršajima za najvažniji trofej u svetu fudbala, ali je sudbina imala drugačije planove.
Maradonin oproštaj sa Svetskog prvenstva nije prošao bajkovito, naprotiv. Legendarni fudbaler tada je bio na zalasku karijere, planirao oproštaj od fudbala, ali silno želeo da obraduje naciju još jednom titulom prvaka sveta. Umesto slavlja, videli smo suze i nevericu. Maradona je sa svetske smotre najboljih bukvalno oteran, nakon što je pao na doping testu. Argentinci su na startu nokaut faze poraženi od Rumunije i neslavno završili učešće na turniru. Iako su u ekipi imali zvezde poput Batistute i Kaniđe, Maradona je ipak bio nezamenljiv.
Nastavak rivalstva sa Engleskom
1998. očekivanja su bila velika, iako u timu nije bilo Maradone. Uspeli su još jednom Argentinci da budu kobni po Engleze, eliminisavši ih na penale u meču osmine finala, da bi im u završnim momentima sledeće runde srca slomio čuveni Denis Berkamp. Fudbaler Arsenala je tako odveo Holanđane u polufinale, a Gaučose poslao kući.
Četiri godine kasnije usledila je katastrofa, kada su Englezi konačno dobili svoj trenutak osvete i porazili Argentinu u meču grupne faze. Pobeda nad Nigerijom i remi sa Švedskom nisu bili dovoljni za prolazak u nokaut fazu, pa su prvaci sveta iz 1986. posle punih 40 godina prvi put završili takmičenje u grupi.
Prelep fudbal, ali bez uspeha
2006. Argentina je igrala možda i najlepši fudbal na turniru. Uništili su selekciju Srbije i Crne Gore (6-0) i nagovestili da bi mogli da naprave mnogo bolji rezultat u odnosu na prethodnih par turnira, ali ponovo nisu mogli protiv najjačih. U reprizi finala iz 1986. i 1990. Nemci su ponovo bili bolji, sada u četvrtfinalnom okršaju. Ipak, uprkos razočaranju, Argentinci su mogli da se okrenu pozitivnim stranama.
Taj turnir promovisao je mladog Lionela Mesija na svetskoj sceni. Supertalenat Barselone postigao je svoj prvi pogodak na Mundijalima u završnici meča sa SCG i dao nadu svojim zemljacima da bi u godinama koje dolaze mogao da bude novi vođa nacionalnog tima.
Nemačko prokletstvo
Do šampionata u Južnoafričkoj republici, Leo Mesi je već postao jedan od najboljih fudbalera na svetu. Poređenja sa legendarnim Maradonom su, svidelo se to njemu ili ne, uveliko počela, a pritisak stavljen na pleća tada 22-godišnjeg fudbalera očigledno je bio previše jak. Ofanzivac Barselone završio je turnir bez datog gola, a Gaučosi su opet poraženi od Nemačke, sada sa ubedljivih 4-0.
2014. je delovalo da je vreme za nešto posebno. Zvezde argentinskog tima (Mesi, Teves, Maskerano, Di Marija, Aguero, Iguain) nalazile su se u najboljim godinama i u životnoj formi, a dodatni motiv bila im je činjenica da se turnir održavao u komšijskom, i rivalskom, Brazilu. I mada partije nisu bile naročito uverljive, Gaučosi su pobeđivali. Tri tesna trijumfa u grupi, pa minimalne pobede u nokaut fazi protiv Švajcarske (1-0 posle produžetaka), Belgije (1-0) i Holandije (penali nakon 0-0) dovele su Argentinu na korak od sna.
Žarko su želeli da konačno osvoje svetsku krunu, i to baš u Brazilu protiv najljućeg rivala, ali su im Nemci još jednom pokvarili planove. Panceri su najpre ponizili domaćina u jednom od najčuvenijih okršaja u istoriji Mundijala (7-1), a zatim još jednom, po ko zna koji put, slomili srca milionima Argentinaca širom planete. Golom Marija Gecea u produžecima, Nemci su ponovo savladali južnoameričke plavo-bele i po četvrti put se popeli na svetski tron.
Poraz za porazom i Mesijev odlazak
Neuspeh u finalu Mundijala u Brazilu nije pokrenuo argentinski tim, već samo započeo period velikih razočarenja. Gaučosi su finalne poraze doživeli i na iduća dva turnira, Kopa Americi 2015. i 2016. Na oba turnira neko drugi im je činio usluge i sklanjao im favorizovane Brazilce sa puta, ali ni to nije bilo dovoljno. Argentina je u oba navrata poražena u finalnom meču od Čilea, i to na penale.
Bolni porazi u tri finala za redom slomila su duh argentinskog naroda, ali i najvećeg među njima. Leo Mesi je po završetku Kopa Amerike 2016. objavio povlačenje iz reprezentacije. Sa nepunih 29 godina. Pritisak je za zvezdu Barselone napokon postao nepodnošljiv. Prihvatio je da nikad nije bio, i nikada neće biti, novi Dijego Armando Maradona.
Povratak i uspon
Ipak, nisu se Argentinci tek tako pomirili sa Mesijevim odustajanjem. Pokrenuta je nacionalna kampanja da se sjajni napadač vrati u reprezentaciju, što je on i učinio u najvažnijem trenutku. Gaučosi su bili na korak od eliminacije u kvalifikacijama za odlazak na Svetsko prvenstvo 2018. ali ih je Mesijev het-trik u duelu sa Ekvadorom ipak odveo u Rusiju.
Tamo – još jedno razočarenje. Ovoga puta nije ih zaustavila Nemačka, ali su bolji bili Francuzi u fantastičnom meču osmine finala (4-3). Vreme je polako isticalo, Mesiju je pred naredni turnir, u Kataru, već bilo 35 godina i delovalo je da će mu Mundijal 2022. biti poslednja šansa da stane rame uz rame sa Maradonom.
Legendarni fudbaler Barselone i Napolija preminuo je tokom pandemije korona virusa 2020. i zavio zemlju u crno. Pritisak sa kojim se nosio Mesi i ostatak nacionalne selekcije postao je još veći. Sada se nije igralo samo za istoriju i večnu slavu, već i u čast i sećanje na najvećeg argentinskog fudbalera svih vremena.
Argentina dobija novog boga
Iako je Mesiju u Kataru bilo 35 godina i jasno je bilo da je daleko od vrhunca karijere, nešto nam je govorilo da je Argentini bilo suđeno da ispiše nove stranice istorije. Gaučosi su na startu turnira pretrpeli možda i najveću bruku u istoriji, kada ih je savladala Saudijska Arabija (1-2). Opraštali su se svi od južnoameričkog tima i slali Mesija u penziju, ali izgleda da je argentinskoj selekciji bio neophodan taj šamar da se napokom trgnu.
Teže nego što je bilo predviđeno, Gaučosi su slavili protiv Meksika (2-0) i Poljske (2-0) i uspeli da prođu u osminu finala. Sve što se potom desilo teško je logički objasniti. Provukli su se protiv Australije, da bi im Holandija u četvrtfinalu zabola nož u srce kada je Veghorst u 11. minutu nadoknade izjednačio i odveo meč u produžetke. Argentina je nekako preživela penal seriju i zakazala polufinalni duel sa Hrvatskom, a iako je slavila ubedljivo (3-0), i tu je bilo ozbiljnog mučenja. Mesi je vukao tim golovima i asistencijama, pogađao penala kad niko nije smeo da se prihvati lopte, i doveo ekipu na 90 minuta od istorije.
U jednom od najboljih finala svih vremena, Argentina je slavila protiv Francuske nakon boljeg izvođenja penala. Mesi je doneo ekipi dva vođstva, a na kraju izveo i prvi jedanaesterac u odlučujućoj seriji. I opet je moralo da se prođe kroz ozbiljnu dramu ne bi li Argentinci konačno došli na svetski tron. Posle 36 godina čekanja, Gaučosi su konačno postali šampioni sveta. Dok im se Maradona ponosno smeškao iz raja.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
