Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 45, pa ćemo pričati o najstarijem učesniku Mundijala ikada. Radi se o Esamu El-Hadariju koji je sa punih 45 godina nastupio na svetskoj smotri najboljih.
Legenda Al-Ahlija i Egipta
Momak sa krajnjeg severoistoka Egipta proveo je skoro celu karijeru u domovini. Najviše su ga zapamtili kao čuvara mreže Al-Ahlija, jednog od najvećih klubova ne samo Afrike, već i sveta. Sa Crnim orlovima osvojio je sedam titula prvaka države, kao i tri Lige šampiona, uz brojne druge trofeje. To mu je zaradilo prvi inostrani angažman, tek sa 35 godina, kada je otišao u Švajcarsku i potpisao za Sion. Iako je pružao dobre partije, odlučio je da se posle svega dvanaest meseci vrati u rodni Egipat i zaigra za Ismaili. Razlog je bio administrativne prirode, jer je Al-Ahli tužio Sion za nezakonit pristup igraču, Švajcarci su se branili, ali je sam El-Hadari odlučio da stavi tačku na dramu i vrati se kući.
Tu su krenule fudbalske putešestvije čuvenog golmana. Zaigrao je na kratko za Al-Ahlijevog ljutog rivala, Zamalek, imao epizode u Sudanu i Saudijskoj Arabiji, da bi u završnoj fazi karijere balansirao između pomenutog Ismailija, i Vadi Degle. Za Egipat je igrao neverovatnih 159 puta i jedno vreme bio svetski rekorder po broju odigranih utakmica za nacionalni tim.
Skromni počeci
Ipak, njegovi fudbalski počeci nisu bili laki. Otac mu je bio stolar, i bio strogo protiv bavljenja fudbalom, i uopšte sportom. Smatrao je da, narodski rečeno, nema leba bez motike, i da njegov sin mora da nauči zanat kako bi uspeo u životu. Zbog toga je mladi Esam morao u tajnosti da odlazi na treninge, i pere prljavu opremu u reci pre dolaska kući, kako roditelji ne bi znali šta je radio. Sa 17 godina ukazala mu se šansa da zaigra za lokalnu Damijetu, što je oberučke prihvatio, nasuprot željama roditelja. Zanimljiva je anegdoga da je dugo odbijao da nosi golmanske rukavice, smatravši da mu samo smetaju. Počeo je da ih nosi tek kada zbog propise više nije imao izbora.
Najstariji učesnik Mundijala
Karijeru je završio sa skoro četvorocifrenim brojem nastupa, a poslednji klub bio mu je niželigaški Nogum, godinu dana nakon nastupa na Mundijalu u Rusiji. El-Hadari je u dresu Egipta podigao četiri trofeja namenjenih pobedniku Kupa afričkih nacija, a zanimljivo je da, uprkos dugoj karijeri, na Svetskom šampionatu nije nastupao nijednom. Sve do 2018. Tada 45-ogodišnji čuvar mreže uvršten je na spisak putnika reprezentacije Egipta koja pre toga nije igrala na Mundijalima čitavih 28 godina. Šansu je dobio u poslednjoj utakmici grupne faze, protiv Saudijske Arabije. Nije uspeo da sačuva mrežu u porazu od 2-1, ali je odbranio jedanaesterac u toku prvog poluvremena.
Tokom karijere postao je prepoznatljiv i po načinu proslave osvojenih trofeja. Naime, El-Hadari se na terenu tokom dodele trofeja pojavljivao sa lubenicom u ruci, u čast rodnog grada, Kafr El Batiha, poznatog po uzgoju ovog egzotičnog voća.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
