Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 47, a pričaćemo o Miroslavu Kloseu. Nemački napadač je najbolji strelac u istoriji Mundijala, a svojevremeno je bio 47. igrač koji je postigao het-trik na svetskoj smotri najboljih.
Nekadašnji golgeter, a danas trener Nirnberga, rođen je u 9. juna 1978. u gradu Opole na jugu Poljske. Majka mu je bila Poljakinja, a otac Nemac, i kada je 1986. odlučio da se odseli u Zapadnu Nemačku, Miroslav je pošao s njim. Znao je dve reči nemačkog, i imao želju da postane stolar. Međutim, mnogo veća želja bila je da jednog dana profesionalno igra fudbal. Sport je bio veliki deo porodice Klose, pošto je majka Barbara bila rukometašica, dok je otac Josef dugo igrao fudbal, najpre u Opolu, pa zatim u francuskom Okseru. Sam Miroslav igrao je za niželigaški Blaubah i Homburg, pre nego što su ga zapazili skauti Kajzerslauterna. Sa 20 godina je dobio šansu da igra, i redovno tresao mreže igrajući za drugi tim slavnog bundesligaša.
U sezoni 2000/01 je napokon dobio priliku da se pokaže u prvom timu, ali je naredna, 2001/02, bila u potpunosti njegova. Postigao je 16 prvenstvenih pogodaka i završio na deobi trećeg mesta liste strelaca sa legendarnim Ailtonom, a iza Marsija Amorosa, Balaka i Elbera. Na krilima izuzetne sezone, dobio je priliku da otputuje u Japan i Južnu Koreju kao član nemačke reprezentacije i upiše svoj debi na Mundijalu. Iako se nije očekivalo da bude prvi izbor u špicu, odigrao je neverovatan turnir i postigao čak pet pogodaka, i to sve glavom. Nemci su na kraju poraženi u finalu, ali je sam Miroslav imao fantastičan turnir i ušao u istoriju kao prvi igrač koji je postigao pet golova glavom na svetskoj smotri najboljih.
Iako u naredne dve sezone nije bio toliko efikasan, značajno je pomogao ekipi da izbegne ispadanje u niži rang, ali i obezbedi izlazak na evro scenu odličnim nastupom u Kupu. Kajzer je u sezoni 2002/03 dogurao čak do finala, gde ga je dobio Bajern (3-1), a upravo je Klose postigao jedini gol za poraženog finalistu. Odličnim partijama stavio se na radar većih klubova u zemlji, a na kraju se odlučio za prelazak u Bremen, u redove Verdera. Zeleni iz Bremena bili su tada aktuelni šampioni Nemačke, i hteli da dovođenjem Klosea za sumu od oko pet miliona evra dobiju dugoročnu zamenu za legendarnog Ailtona. Šta su platili, to su i dobili, jer je momak iz Opole za tri sezone postigao 53 prvenstvena pogotka i etablirao se kao jedan od najboljih napadača svoje generacije.
Na kraju druge, i po učinku najbolje sezone u Verderu, Klose je sa reprezentacijom odigrao najbolji turnir u karijeri. Iako su Nemci razočarali ispadanjem u polufinalu od kasnijeg šampiona, Italije, 28-godinji napadač je ponovo postigao pet pogodaka, a ovoga puta mu je to bilo dovoljno da kući ponese Zlatnu kopačku, nagradu za najboljeg strelca turnira. Bajernu je to bilo i više nego dovoljno da krene u napad na jednog od najboljih golgetera sveta, i ubedi ga da se po isteku ugovora preseli u Minhen, što se na kraju desilo, ali sezonu ranije, kako bi Verder dobio obeštećenje. Iako je lični učinak za vreme trogodišnjeg mandata bio odličan, Miroslav je iz Bremena otišao sa svega jednim trofejom, Liga kupom iz 2006.
Klose je, međutim, stigao u Bavariju u doba velikih promena unutar samog kluba. Doveo ga je Otmar Hicfeld, potom vodio Jirgen Klinsman, da bi nastavili Jup Hajnkes i Luj van Hal. Brojni problemi u Bajernu ređali su se na traci, a napadač nemačke reprezentacije nikako nije uspevao da uhvati pravi ritam. Nije se to, međutim, odrazilo na njegovu formu u dresu reprezentacije. Do odlaska na Mundijal u Južnoafričkoj republici već je sakupio 50 golova, a onda na samom takmičenju zatresao mrežu u još četiri navrata. Iako ga je ovog puta nadjačao saigrač, Tomas Miler, sa pet pogodaka, Klose je došao do cifre od 14 i izjednačio se sa legendarnim Gerdom Milerom. Istovremeno, prišao je tada najboljem strelcu u istoriji Svetskog prvenstva, Ronaldu, na samo jedan gol zaostatka.
Za četiri godine u dresu Bajerna, Klose je osvojio dve titule prvaka Nemačke, dva Kupa i po jedan Liga kup i Superkup. Golgeterski, međutim, nije u potpunosti opravdao očekivanja. U prve dve bundesligaške sezone postigao je po deset pogodaka, a zatim ukupno četiri u naredne dve. Minhen je napustio sa ukupno 53 gola u svim takmičenjima, deset manje u odnosu na periodu Verderu, i to sa 17 nastupa više. Kao narednu destinaciju, potpuno neočekivano, odabrao je italijanski Lacio.
Odlazak u Seriju A ispostavio se kao možda i najbolja odluka u karijeri slavnog napadača. Tada 33-godišnjak, nije mogao da očekuje da će u Nemačkoj da nastavi da igra na najvišem nivou, što se i videlo u poslednje dve sezone u Bajernu. Međutim, sporija liga i manji pritisak u klubu od kojeg se ne očekuju najviši dometi itekako je prijao momku iz Opole. Klose je za pet godina na Olimpiku ušao u legendu i postao jedan od najdražih napadača navijača nebeskoplavih. Podigao je i trofej namenjen osvajaču Kupa Italije pobedom nad večitim rivalom, Romom, i zatresao mrežu 63 puta tokom ukupnog mandata.
Ipak, najvažniji momenat dogodio se 2014. Miroslav Klose najavio je da će mu Mundijal u Brazilu biti poslednji u karijeri i da mu je jedina preostala želja u karijeri da sa Nemačkom postane prvak sveta. Iako se nalazio na samo dva gola od obaranja Ronaldovog rekorda, uporno je insistirao da ga zanima samo uspeh ekipe. U poslednjoj proveri pred odlazak na prvenstvo, Nemci su slavili protiv Jermenije, a Klose je postigao svoj 69. gol za nacionalni tim i tako postao najbolji golgeter u istoriji reprezentacije, pretekavši legendarnog Gerda Milera.
Izjednačujući gol protiv Gane u grupnoj fazi stavio ga je rame uz rame sa Ronaldom, a ujedno je i ušao u klub igrača koji su davali pogotke na četiri različita Mundijala. U jednom od najčuvenijih mečeva u istoriji Svetskih šampionata, Nemci su ponizili domaćina, Brazil, srušivši ih sa ogromnih 7-1 u polufinalu, a strelac prvog pogotka bio je upravo Miroslav Klose. Tada 37-godišnji napadač ispisao je nove stranice mundijalske istorije i postao najbolji golgeter u istoriji takmičenja, sa 16 pogodaka. Bio mu je to i poslednji gol za nacionalni tim. Svoje mesto u timu predao je, simbolično, Mariju Geceu pred kraj finalnog meča sa Argentinom, a upravo je tadašnji vezista Bajerna postigao gol kojim je Nemačka po četvrti put postala prvak sveta.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
