Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji broj je 23, a predstojeći šampionat biće sveta 23. po redu. Tokom gotovo jednog veka, Svetsko prvenstvo postalo je najveći sportski događaj planete i turnir koji je oblikovao istoriju ovog sporta.
Pogledajte koja je simbolika bila u broju 24.
Od Montevidea do Dohe, od crno-belih televizora do modernih stadiona i VAR tehnologije, Mundijal je prošao neverovatnu transformaciju. Menjali su se stilovi igre, generacije igrača, države i politički sistemi, ali jedna stvar ostala je ista – nijedno sportsko takmičenje na svetu ne budi u ljudima toliko emocija niti privlači pažnju kao Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Na 22 odigrana turnira do sada videli smo najveće fudbalske genije svih vremena, istorijske senzacije, ratove, političke kontroverze, legendarne golove i trenutke koji su zauvek promenili sport.
Početak u Urugvaju
Prvi Mundijal održan je 1930. godine u Urugvaju. FIFA je želela globalni turnir najboljih reprezentacija sveta, a domaćinstvo je dobio Urugvaj, tada dvostruki olimpijski šampion i jedna od najmoćnijih fudbalskih sila planete.
Na turniru je učestvovalo svega 13 reprezentacija, a putovanje do Južne Amerike trajalo je nedeljama. Brojne evropske selekcije odbile su učešće zbog troškova i komplikovanog puta preko okeana. Ipak, turnir je bio ogroman. Urugvaj je u kontroverznom, ali istorijskom finalu pobedio Argentinu i postao prvi svetski prvak u istoriji sporta.
Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će se iz tog eksperimenta razviti najveći sportski događaj na planeti.
Rat, politika i fudbal
Mundijali su kroz istoriju često bili mnogo više od fudbala. Prvenstvo održano 1934. u Italiji obeležila je propaganda Benita Musolinija, dok je turnir 1938. održan u sve napetijoj atmosferi pred početak Drugog svetskog rata. Zbog geopolitičkih dešavanja širom planete, Svetska prvenstva 1942. i 1946. nisu održana, pa je usledila dvanaestogodišnja pauza između turnira.
Povratak 1950. u Brazilu doneo je jedan od najvećih šokova u istoriji sporta – čuveni „Marakanaso“, kada je Urugvaj pred gotovo 200 hiljada ljudi utišao stadion Marakana i srušio domaćina u odlučujućem meču. Kasnije su Mundijali često korišćeni i kao politička pozornica. Argentina 1978. organizovala je prvenstvo tokom vojne diktature, dok su tenzije Hladnog rata godinama uticale na odnose reprezentacija i navijača.
Era velikih legendi
Kroz 22 Mundijala svet je dobio i najveće fudbalske ikone svih vremena. Pele je sa samo 17 godina zablistao na šampionatu 1958. i postao simbol fudbalske magije i ostao upamćen kao jedan od najvećih fudbalera svih vremena. Dijego Maradona je 1986. gotovo sam doneo Argentini titulu, uz čuvenu „božju ruku“ i možda najkontroverzniji gol u istoriji sporta, protiv Engleske.
Kasnije su stigli Zinedin Zidan, Ronaldo Nazario, Roberto Bađo, Kristijano Ronaldo, Lionel Mesi i mnogi drugi igrači koji su upravo na Mundijalu gradili svoju fudbalsku besmrtnost. Svetsko prvenstvo oduvek je bilo mesto gde se pišu najveće sportske priče. Liga šampiona možda donosi superiorniji kvalitet tokom cele sezone, ali Mundijal donosi nešto drugo – trenutke koji se pamte i prepričavaju generacijama.
Promene formata
Tokom istorije, turnir se konstantno menjao. Prvi Mundijali igrani su sa 13 ili 16 reprezentacija, da bi kasnije broj rastao na 24, pa na 32 učesnika. Od 2026. godine gledaćemo čak 48 selekcija, što će biti najveće proširenje u istoriji takmičenja.
Paralelno, menjala su se i pravila. Uvedeni su žuti i crveni kartoni, penal-serije, gol-lajn i VAR tehnologije. Fudbal je postajao sve brži, fizički zahtevniji i taktički kompleksniji. Nekada su igrači putovali brodom nedeljama do domaćina, dok danas reprezentacije imaju na raspolaganju najmoderniju sportsku tehnologiju, analitiku i medicinu. Pitanje je da li je iko 1930. godine mogao da zamisli gde će se ovaj sport nalaziti skoro čitav vek kasnije.
Dominacija velikih sila
Iako su kroz istoriju mnoge reprezentacije blistale, samo nekoliko država uspevalo je da konstantno osvaja Mundijale. Brazil je sa pet titula najuspešnija reprezentacija u istoriji. Nemačka i Italija imaju po četiri, dok je Argentina u Kataru stigla do treće titule.
Zanimljivo je da nijedna reprezentacija van Evrope i Južne Amerike nikada nije osvojila Svetsko prvenstvo, niti igrala finale. Najbliže su bile Sjedinjene američke države 1930, Južna Koreja 2002. i Maroko 2022, koji su stizali do polufinala, rušeći favorite.
Mundijal je često donosio i iznenađenja. Severna Koreja eliminisala je Italiju 1966, Kamerun je 1990. stigao do četvrtfinala, Hrvatska je 2018. igrala finale, dok je Maroko postao prvi afrički tim koji je stigao do poslednja četiri tima na turniru.
Zanimljivosti iz istorije Mundijala
Na prvom Svetskom prvenstvu nije bilo kvalifikacija, već su reprezentacije pozivane direktno od strane FIFA.
Na istom tom turniru Afrika nije imala predstavnika, jer je Egipćane usporila pustinjska oluja, pa su zakasnili da se ukrcaju na brod.
Brazil je jedina reprezentacija koja je igrala na svim turnirima u istoriji.
Najviše golova na jednom turniru viđeno je 2022. u Kataru, dok je najubedljivija pobeda ostala trijumf Mađarske nad El Salvadorom (10-1) iz 1982. godine.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
