Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 30, pa pričamo o prvom ikada Mundijalu. Na njegovu organizaciju čekalo se tačno 30 godina dvadesetog veka.
Pročitajte koja je simbolika bila u broju 31.
O samom takmičenju već smo pisali u odvojenom tekstu, pa ćemo se skoncentrisati na događaje koji su doveli do nastanka samog Svetskog prvenstva. Iako je prvi turnir organizovan 1930, ideja o samoj smotri najboljih selekcija na svetu postojala je dugo pre toga. Fudbal je u Južnoj Americi dugo postojao na profesionalnom nivou, dok je u mnogim evropskim zemljama funkcionisao amaterski, ali imao odličnu organizaciju i uživao ogromnu popularnost.
Olimpijske igre
Inicijalna kapisla za organizaciju prvog ikada Mundijala bio je uspeh Olimpijskih igara 1924. i 1928. Na Igrama u Francuskoj 1924. fudbalski deo turnira doživeo je prvu značajnu promenu, jer je umesto dotadašnjih 4 broj učesnika povećan na čak 22. Prvi put u istoriji viđeni su i predstavnici sa pet kontinenata, jer su posle brojnih evropskih reprezentacija nastup upisali i Egipat (Afrika), Turska (Azija, barem delimično), Urugvaj (Južna Amerika) i Sjedinjene američke države (Severna Amerika).
Četiri godine kasnije u Holandiji, broj učesnika pao je na 17, ali je sam turnir bio kompetitivniji i uživao još veću gledanost i popularnost. Uspeh fudbalske sekcije Olimpijskih igara 1924. i 1928. naterao je čelnike FIFA da konačno i zvanično organizuju pravo Svetsko prvenstvo, dok je kvalitet fudbala bio na toliko visokom nivou da mnogi fudbalski istoričari danas smatraju da su ta dva turnira bila na neki način nezvanična svetska prvenstva. Šampionske titule osvajali su Urugvaj i Italija, ali su se kvalitetom i sjajnim partijama isticali i Argentina, Francuska, Španija, Holandija…
Žil Rime
Predsednik FIFA u to vreme bio je francuski funkcioner, Žil Rime. Ovaj gospodin bio je zaslužan i za osnivanje Crvene zvezde, ali naravno ne beogradske, već pariske, inače četvrtog najstarijeg kluba ove zemlje. Rime je, sa svojim saradnicima, bio i ključan čovek iza organizacije fudbalskog dela Olimpijskih igara, a ideja o Mundijalu potekla je baš od njega i dugo bila deo njegovih planova. Prvi svetski rat je iste odložio, a razne geopolitičke okolnosti dodatno pomerile za 1930. kada su se konačno stekli uslovi.
Iako su mnoge evropske zemlje bile spremne za organizaciju Svetskog šampionata, Rime je doneo hrabru odluku da prvo okupljanje bude u Južnoj Americi. Na ovom kontinentu, fudbal je funkcionisao na profesionalnoj osnovi, a urugvajski fudbalski savez bio je spreman da pokrije sve troškove učesnika. Sam Rime doputovao je prekookeanskim brodom noseći zvanični trofej turnira, a s njim su došle i sve evropske selekcije (Francuska, Jugoslavija, Rumunija i Belgija). Njegove odluke i danas su predmet kontroverzi, a optužen je za primanje mita, kao i ignorisanje određenih geopolitičkih okolnosti, počev od promocije fašizma na Mundijalu 1938. u Italiji.
Učesnici prvog Mundijala
Zbog Rimeove odluke, brojne selekcije sa starog kontinenta odbile su da učestvuju, ili to nisu mogle da priušte iz različitih razloga. Englezi i Škoti su dugo bili u sukobu sa FIFA zbog različitog tumačenja profesionalnog statusa u fudbalu, Egipćane je sprečila pustinjska oluja, Japan i Tajland (tada pod imenom Sijam) nisu mogli da priušte da toliko daleko budu van svojih država, dok su brojne druge evropske zemlje bile sprečene, što iz fudbalskih, što iz političkih razloga.
Francuzi su došli na insistiranje samog Rimea, Belgiju je ubedio njihov zemljak Rodolf Seldraje, tada potpredsednik FIFA, dok su Rumuni došli na želju samog kralja Karola Drugog. Gro učesnika činili su južnoamerički timovi, pošto su pored domaćina Urugvaja, učestvovali i Brazil, Argentina, Paragvaj, Peru, Bolivija i Čile. Azija i Afrika nisu imali predstavnike, dok su se iz Severne Amerike pojavili Meksiko i SAD.
Kontroverze
Prvi ikada Mundijal nije mogao da prođe bez kontroverznih momenata. Čitav turnir obeležen je brojnim odlukama na terenu i van njega koje su favorizovale domaćina, Urugvaj. Pored nama već dobro poznate priče iz polufinalnog susreta sa Jugoslavijom, probleme sa suđenjem i uslovima imali su i Argentinci, koji nisu pristali da igraju finale dok se ne promeni zvanična lopta. Na kraju je FIFA morala da i jednima i drugima izađe u susret, pa se meč za titulu svetskog prvaka igrao jedno poluvreme sa urugvajskom loptom, a drugo sa argentinskom.
U duelu Argentine i Francuske, glavni arbitar je svirao kraj u 84. minutu, i to u momentu kada su Francuzi imali šansu za postizanje gola i izjednačenje. Pričalo se dosta i o pretnjama urugvajskim rivalima pred svaki meč, ali i značajno lošijim uslovima koje su imali svi drugi učesnici.
Zanimljivosti iz Montevidea
Nakon završetka turnira, prekookeanski brod zaputio se ka Evropi, a tokom dugog putovanja razboleo se rumunski vezista, Alfred Feraru. Njegovo stanje bilo je toliko ozbiljno da su ga iskrcali u Đenovi i smestili u bolnicu. Rumune je po povratku kući sačekala vest da je njihov saigrač preminuo, samo da bi se čovek nekoliko dana pojavio na sopstvenom bdenju. Ispostavilo se da je neko plasirao lažnu informaciju, a legenda kaže i da se Feraruova majka onesvestila od šoka kada ga je ugledala.
Tokom polufinalnog susreta između Argentine i SAD-a, američki selektor Bob Milar utrčao je na teren da se sukobi sa sudijom, sapleo se i prilikom pada razbio bocu sa hloroformom koju je nosio u džepu. Miris ga je onesvestio, pa je medicinska služba morala da uđe na teren i meč je bio prekinut dok Milar nije došao sebi. Nikada nije objašnjeno zašto je čovek uopšte nosio hloroform sa sobom i šta je s istim hteo da uradi…
Prvi ikada strelac za Urugvaj na Mundijalu bio je Ektor Franko, a tada igrač Nasionala takođe se upisao u strelce i u finalnom susretu. Zanimljivo je da je ovaj fudbaler igrao sa jednom rukom, pošto je sa samo 13 godina slučajno amputirao sebi desnu podlakticu prilikom korišćenja električne testere.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
