Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 32, a upravo to je bio broj učesnika na svakom Mundijalu između 1998. i 2022.
Pročitajte koja je simbolika bila u broju 33.
13 učesnika na prvom Mundijalu
Prvo ikada Svetsko prvenstvo okupilo je svega 13 zemalja učesnika. Pošto je prvi domaćin svetske smotre najboljih bio Urugvaj, mnogo reprezentacija širom sveta nije moglo, ili htelo, da doputuje u Južnu Ameriku. Tadašnji predsednik FIFA Žil Rime uputio je poziv svim članicama da učestvuju, nadajući se da će se odazvati bar 16. Plan je bio da turnir bude odigran po nokaut sistemu, ali pošto se na kraju pojavilo 13 ekipa, igralo se po grupama.
Od 13 zemalja učesnica, čak devet je došlo iz Amerike (sedam iz Južne, dve iz Severne), a četiri iz Evrope. Jedini predstavnik Afrike trebalo je da bude Egipat, ali su zbog pustinjske oluje zakasnili da se ukrcaju na brod za Montevideo. Pozive su dobili Japan i Tajland sa azijskog kontinenta, ali su i jedni i drugi odlučili da ne učestvuju.
16 ekipa tokom skoro četiri decenije
Već od drugog izdanja Mundijala 1934. u Italiji, broj timova trajno i definitivno je povećan na 16. Zbog velikog uspeha što se tiče organizacije i popularnosti prve svetske smotre najboljih, interesovanje za drugo je bilo ogromno. FIFA je organizovala kvalifikacije za koje je dobila 32 prijave. Učešće je odbio aktuelni šampion Urugvaj, a nije bilo ni Britanaca iako je svetska kuća fudbala ponudila Engleskoj i Škotskoj direktno učešće. Zanimljivo je da je ovaj šampionat do danas jedini na koji je domaćin bio prinuđen da se kvalifikuje na terenu.
Prvobitno zamišljeni format po kojem bi svih 16 ekipa krenulo da igra po nokaut sistemu zadržan je za turnire 1934. i 1938. Nakon duge pauze usled Drugog svetskog rata, Mundijal je nastavljen od 1950. ali po drugačijem sistemu. Ponovo je bilo dosta odustajanja, pa se i ovo takmičenje održalo sa 13 ekipa. I ovoga puta smo videli grupe, ali nije bilo nokaut faze već su pobednici grupa igrali međusobno po jednom da odluče najbolji tim planete.
Od 1954. do 1978. sistem je bio nepromenjen. Uvek je bilo 16 učesnika, podeljenih u četiri grupe, a najbolja dva tima iz svake prolazili su u četvrtfinale.
Prvo povećanje
1982. FIFA je donela prvu veliku odluku što se tiče proširenja turnira. Broj učesnika povećan je za 50 odsto, sa 16 na 24. Ova promena dala je šansu reprezentacijama sa afričkog, azijskog i australijskog kontinenta da zaigraju na Svetskom prvenstvu. Upravo ove godine svoje debije na Mundijalu upisali su Novi Zeland, Kuvajt, Honduras, Alžir i Kamerun. Četiri godine kasnije prvi put smo gledali Irak, Kanadu i Dansku, a 1990. Kostariku, Ujedinjene arapske Emirate i Republiku Irsku.
Povećanje učesnika donelo je još veće interesovanje za fudbal širom sveta, a svakako je pomoglo što su četiri turnira (1982, 1986, 1990. i 1994.) iz različitih razloga ušli u antologiju svetskog fudbala. Otud je FIFA već početkom devedetih počela da razmatra opciju novog povećanja, koje bi dalo šansu svim selekcijama na planeti da se domognu svetske smotre najboljih.
Drugo povećanje
Poslednji Mundijal 20. veka održan je 1998. u Francuskoj, i doneo nam je novi format, sa 32 učesnika. Timovi su bili podeljeni u osam grupa, i iz svake su dve najbolje ekipe prolazile u osminu finala. Ovaj sistem takmičenja bio je na snazi sve do prethodnog šampionata u Kataru, kada smo ga gledali poslednji put.
Iako je po mišljenju mnogih ljubitelja fudbala 32 bio savršen broj učesnika kada je reč o Svetskom prvenstvu, FIFA je odlučila da ode korak dalje i ponovo poveća broj ekipa. Čak je bilo reči i o turniru sa 64 ekipe, odnosno duplo više nego do sada…
Sistem sa 48 timova doneće glavobolju oko kalkulacija, jer sistem više neće biti jednostavan. Sada će, pored dve najbolje ekipe iz svake grupe, u nokaut fazu ići i osam najboljih trećeplasiranih. Zbog toga će učesnici morati da vode računa ne samo o sebi i direktnim rivalima, već i o situaciji u drugim grupama.
Planovi za budućnost
Format sa 48 učesnika već je zakazan i za naredna dva izdanja, 2030. u Španiji, Portugalu i Maroku, i 2034. u Saudijskoj Arabiji. Ono što bi moglo da se promeni je sam sistem takmičenja, jer FIFA sve više naginje ka američkom sistemu, kakav od pre nekoliko sezona gledamo u Ligi šampiona i drugim evropskim kontinentalnim takmičenjima. Sličan princip zaživeo je ove godine i u Aziji, a planira se i za afrički kontinent.
Ideja je da se ljubiteljima fudbala da što veći broj utakmica, ali je takav plan teško izvesti sa neverovatno zgusnutim kalendarom. Evropa se ove godine već suočava sa brojnim izazovima da na vreme okonča sezonu kako bi igrači imali vremena da se spreme za nastup na Mundijalu. Zbog toga ćemo finala Lige Evrope i Lige Konferencije gledati pre poslednjeg kola u nacionalnim šampionatima, što nekada nije bilo moguće zamisliti.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
