Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji dan je u znaku broja 43, pa ćemo pričati o osmini finala Mundijala u Italiji 1934. godine, tokom kojeg je postignuto čak 43 gola!
Drugo Svetsko prvenstvo u istoriji
Drugo ikada Svetsko prvenstvo održano je na Čizmi, sada već daleke 1934. godine. Prvi Mundijal u Urugvaju prošao je uspešnije nego što su mnogi očekivali, pa je interesovanje za prvu svetsku smotru najboljih na evropskom tlu bilo ogromno. Interesovanje samih reprezentacija za učešće je bilo toliko veliko da je FIFA morala da prvi put organizuje kvalifikacije, u kojima je učestvovalo 32 tima. Zanimljivo da je među njima bila i Italija, koja kao domaćin nije dobila automatsko učešće već je morala da nastup zasluži na terenu.
Aktuelni šampion planete, Urugvaj, odbio je da učestvuje. Uvređeni su bili prvi domaćini i prvaci sveta što su se na premijernom Mundijalu u njihovoj zemlji pojavile samo dve evropske ekipe, pa su odlučili da bojkotuju šampionat. FIFA je odlučila da maksimalno pojednostavi kvalifikacije, pa je prijavljene selekcije grupisala po regijama. Španija je tako igrala sa Portugalijom, Italija sa Grčkom, Šveđani su grupu delili sa Litvancima i Estoncima, a odstupnicu smo videli samo u jugoslovenskoj grupi, gde je sem naše reprezentacije bila, pored Rumunije, i Švajcarska. Na kraju su plasman na drugi ikada Mundijal obezbedili Italija, Španija, Francuska, Belgija, Austrija, Nemačka, Mađarska, Holandija, Rumunija, Ćehoslovačka, Švedska, Švajcarska, SAD, Argentina, Brazil i Egipat.
Kontroverze bacile senku na turnir
Nažalost, zbog geopolitičke situacije, a posebno u samoj Italiji, šampionat sveta iz 1934. zauvek je ostao upamćen kao jedan od najkontroverznijih. Turnir je organizovan i održan u Musolinijevoj Italiji, a decenijama su isplivavali dokazi o pokušajima da se značajno utiče na regularnost takmičenja. Pored toga, fašistička propaganda obuzela je turnir i bacila veliku senku na isti. Domaćina to nije mnogo doticalo, s obzirom da su u tom periodu dokazali na terenu da su najbolji tim tog doba. Italija je u periodu od četiri godine dva puta postala prvak sveta, a između toga uzela i Olimpijsko zlato.
Novi sistem takmičenja
Sam turnir bio je drugačiji od prethodnog. U Urugvaju smo gledali 13 ekipa podeljenih u četiri grupe, dok su se organizatori Mundijala u Italiji opredelili za nokaut sistem od starta. Tako je 16 učesnika počelo pohod na titulu najboljeg tima planete od osmine finala. A ova runda ušla je zauvek u istoriju i anale fudbala kao jedna od najboljih osmina finala u istoriji takmičenja.
Svih osam utakmica igralo se na ne samo osam različitih stadiona, već i gradova. U prestonici, Rimu, pred 25 000 ljudi domaćin je razbio Sjedinjene američke države sa čak 7-1. Bila je to, u tom trenutku, najubedljivija pobeda u istoriji Mundijala. Zvezda utakmice bio je Anđelo Skjavio, jedna od najvećih legendi Bolonje koji je s ovim klubom četiri puta bio šampion države. Postigao je het-trik u ubedljivom trijumfu, a pridružio mu se Raimundo Orsi, koji je rođen u Argentini i igrao za dva navrata za Gaučose, a u periodu 1929-1935 branio boje Azura. Poslednji od sedam golova dao je legendarni Đuzepe Meaca, po kojem danas nosi ime možda i najpoznatiji stadion u Italiji.
Taj stadion nalazi se u Milanu, a 1934. u osmini finala tamo su se sastali Švajcarska i Holandija. I jednima i drugima ovo je bilo premijerno učešće, pa su imali ogromnu želju da se dokažu. Dvostruki strelac u trijumfu Švajcaraca bio je Leopold Kilolc, koji je bio prepoznatljiv po tome što je nosio naočare za vreme utakmica. Holanđani nisu razočarali i uspeli su da se u dva navrata vrate na gol minusa, ali nisu imali dovoljno kvaliteta da izbore produžetke.
Prvi produžeci ikada i dobar debi Čehoslovaka
U Torinu, na stadionu Benito Musolini, videli smo prve produžetke u istoriji Svetskih prvenstava. Austrija je posle preokreta izbacila Francusku (3-2) na krilima Matijasa Šindelara. Napadač bečke Austrije kasnije je postao verovatno najveći austrijski fudbaler svih vremena, i 1999. proglašen za sportistu veka u ovoj državi. Francuzi, koji su razočarali na prethodnom prvenstvu, ponovo su odigrali klimav meč za svoje standarde i razočarali ne samo publiku, već i tadašnjeg predsednika FIFA i ključnog čoveka iza organizacije Mundijala, Žila Rimea.
Nešto istočnije, u Trstu, Čehoslovačka je posle preokreta savladala Rumuniju (2-1) u najneefikasnijem meču osmine finala. Jedan od dva gola postigao je Antonjin Puč, koji je skoro celih sedam decenija bio najbolji strelac u istoriji češke selekcije, dok ga nije prestigao Jan Koler 2005. Rumuni su i na drugom Mundijalu završili takmičenje na startu, ali se pokazali odlično.
Novi neuspeh Brazila, debi Afrikanaca
Na zapadnoj obali, u Đenovi, odigran je jedan od najvažnijih susreta osmine finala. Favorizovani Brazil, koji je neočekivano poražen od Jugoslavije četiri godine ranije, ponovo je doživeo šok. Ovog puta meru im je uzela Španija (3-1). Dva pogotka dao je Hose Iraragori, jedan od najvećih baskijskih igrača svih vremena, a pridružio mu se Isidro Langara. Ogroman broj igrača španskog tima bio je upravo iz Baskije, i ovi igrači činili su okosnicu prve španske fudbalske generacije. Karioke su još jednom razočarale, i pokazale da osim tehničkog umeća mora se radi i na taktici i fizičkoj spremi kako bi se pariralo evropskim timovima.
Na jugu države, u Napulju, Mađari su slavili protiv jedinog afričkog predstavnika, Egipta. Faraoni su na Mundijal stigli nakon što su deklasirali Britansku Palestinu, a dobro su se pokazali i protiv naših severnih komšija. Oba gola za afričku selekciju postigao je Abdelrahman Fazi, a zanimljivo je da je, po izveštajima, zatresao mrežu i treći put, ali mu je het-trik uskraćen zbog ofsajda. Pojedini svedoci ispričali su da je Fazi gol postigao tako što je predriblao celu mađarsku odbranu i da je pogodak poništen jer je sudiju bilo sramota eventualnog poraza Mađara. Koliko je to tačno, nikada nećemo saznati…
Surovi Nemci i odlični Šveđani
U prestonici Toskane, Firenci, videli smo drugi najefikasniji meč ove runde. Nemci su deklasirali Belgiju (5-2), na krilima Edmunda Konena. Napadač brojnih timova, među kojima se ističe Štutgarter, otkrio je da mu je po povratku sa Mundijala ponuđeno da za novac pređe u Verder Bremen. Međutim, pošto je čitav nemački fudbal bio zvanično na amaterskom nivou i plaćanje je bilo strogo zabranjeno, Konen se držao propisa i prijavio Verder savezu, a klub iz Bremena morao je da snosi posledice zbog kršenja pravila. Za Belgiju je oba pogotka dao Berni Vorhof, do danas najveći igrač u istoriji Lirsa.
Poslednji od osam duela održan je u Bolonji. Tamo su Šveđani režirali treći preokret u ovoj fazi takmičenja i savladali Argentinu (3-2). Gaučosi, koji su četiri godine ranije poraženi u kontroverznom finalu od domaćina, Urugvaja, ovoga puta su neočekivano ispali već na prvoj prepreci. Dva gola za Šveđane dao je Sven Jonason, čovek za kojeg se vezuje termin „lažna devetka“ koju je jedan od švedskih novinara upotrebio u izveštaju sa jedne prvenstvene utakmice 1936. Bivši špic Elfsborga do danas drži rekord za najveći broj prvenstvenih utakmica u nizu – neverovatnih 344 tokom 15 sezona!
Sve u svemu, 43 pogotka na osam utakmica, iliti 8.37 po meču. Ne toliko neuobičajeno za to vreme, ali svakako impresivno i uzbudljivo. S razlogom jedna od najboljih osmina finala, možda i u istoriji fudbala.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
