Nastavljamo sa odbrojavanjem do Svetskog prvenstva 2026. godine. Današnji broj je 28, a upravo toliko poraza upisala je reprezentacija Meksika na Mundijalima kroz istoriju. Iako zvuči kao negativan rekord, iza njega se zapravo krije jedna neverovatna činjenica – nijedna selekcija sa toliko poraza nije ostavila tako dubok trag na Svetskim šampionatima.
Pročitajte i koja je simbolika bila u broju 29.
Kada se govori o najvećim reprezentacijama u istoriji Mundijala, retko ko prvo pomisli na Meksiko. Nemaju titulu prvaka, nikada nisu igrali ni finale, a kroz istoriju su često bili autsajderi protiv najvećih sila svetskog fudbala. Ipak, centralnoamerički trikolori su decenijama jedna od najvažnijih reprezentacija kada je reč o svetskim smotrama najboljih i bez njih je nemoguće zamisliti ovo takmičenje.
Meksikanci su među ekipama sa najviše odigranih mečeva na Mundijalima, a samim tim sakupili su i veliki broj poraza. Njihovih 28 neuspeha deluju brutalno na papiru, ali predstavljaju i dokaz kontinuiteta. Malo koja reprezentacija je toliko dugo bila redovan učesnik najveće fudbalske smotre.
Prvi Mundijal i teški počeci
Meksiko je bio jedan od učesnika prvog Svetskog prvenstva 1930. godine u Urugvaju. Već tada postalo je jasno koliko će reprezentacijama iz Severne i Centralne Amerike biti teško da pariraju evropskim i južnoameričkim silama. Na debitantskom turniru upisali su tri poraza – protiv Francuske, Argentine i Čilea. Primili su čak 13 golova, a razlika u kvalitetu bila je ogromna. Ipak, samo prisustvo na Mundijalu predstavljalo je istorijski uspeh za fudbal u regionu.
Teški rezultati nastavili su se i narednih decenija. Na prvenstvu 1954. Mađarska je demolirala Meksikance sa 4:0, četiri godine kasnije Vels ih je izbacio golom u završnici, dok je Švedska 1958. donela nova razočaranja. Meksiko je dugo važio za simpatičnu reprezentaciju koja igra hrabro, ali retko pobeđuje kada naiđe na ozbiljnog rivala.
Domaći teren promenio sve
Pravi preokret dogodio se 1970. godine, kada je Meksiko prvi put bio domaćin Svetskog prvenstva. Turnir je doneo revoluciju u fudbalu – prvi put su utakmice prenošene širom sveta u boji, stadion Asteka postao je globalni simbol ovog sporta, a domaća reprezentacija konačno je napravila dobar rezultat i stigla do četvrtfinala.
Meksikanci su tada prvi put pokazali da mogu da budu ozbiljan faktor na velikoj sceni. Pobedili su Belgiju i El Salvador, remizirali sa Sovjetskim Savezom i prošli grupu bez poraza. Ipak, put ih je u četvrtfinalu odveo na moćnu Italiju, koja je slavila sa ubedljivih 4:1.
Slična priča ponovila se i 1986, kada je Meksiko ponovo organizovao turnir, nakon što je Kolumbija odustala zbog finansijskih problema. Sombrerosi su opet stigli do četvrtfinala, ali je ovog puta kobna po njih bila Zapadna Nemačka posle boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Prokletstvo osmine finala
Iako su godinama bili redovan učesnik Mundijala, Meksikanci su postali poznati po jednom bolnom fenomenu – ispadanju u osmini finala. Od 1994. do 2018. čak sedam puta uzastopno eliminisani su u prvoj nokaut rundi. Taj niz pretvorio se u pravu traumu za meksički narod. Bez obzira na kvalitet igrača, iskustvo selektora ili rivale, Meksiko bi nekako uspevao da prođe grupu, ali ne i da napravi taj poslednji korak ka četvrtfinalu.
1994. zaustavila ih je Bugarska na penale. Četiri godine kasnije Nemačka je preokrenula rezultat u završnici, dok su 2006. ispali od Argentine posle spektakularnog gola Maksija Rodrigesa u produžecima. Možda i najbolniji poraz stigao je 2014. protiv Holandije. Meksiko je vodio gotovo čitav meč, ali su Vesli Snajder i Klas-Jan Huntelar u finišu doneli potpuni preokret evropskom timu. Penal dosuđen nad Arjenom Robenom i danas je predmet rasprava među navijačima.
Veliki rivali i teški porazi
Kroz istoriju Mundijala, Meksiko je često imao nesreću da naleti na najjače reprezentacije sveta. Brazil ih je eliminisao više puta, Argentina postala prava noćna mora, dok su Nemci godinama predstavljali simbol nepremostive prepreke.
Uprkos tome, Meksikanci su znali da naprave i senzaciju. Na Mundijalu 2002. pobedili su Hrvatsku i Italiju u grupi, dok su 2018. šokirali aktuelnog šampiona sveta, Nemačku, golom Irvinga Losana. Taj trijumf izazvao je potpuni haos u Meksiku. Navijači su masovno slavili na ulicama, a seizmološke službe registrovale su podrhtavanje tla u Meksiko Sitiju zbog skakanja stotine hiljada ljudi tokom proslave odlučujućeg pogotka.
Ipak, čak i posle velikih pobeda, porazi su nekako uvek dolazili u najgorem trenutku. Zato broj 28 nije samo statistika, on predstavlja skoro vekovnu borbu protiv najvećih reprezentacija planete.
Zanimljivosti o Meksiku
Meksiko je jedna od retkih reprezentacija koja je dva puta organizovala Svetsko prvenstvo, a predstojeće domaćinstvo sa SAD i Kanadom biće istorijski presedan, jer nijednoj zemlji nije pošlo za rukom da čak tri puta bude organizator turnira.
Legendarni golman Antonio Karbahal bio je prvi fudbaler u istoriji koji je nastupio na pet Mundijala. Njegov rekord kasnije su stigli Lotar Mateus, Rafael Markes (takođe Meksikanac) i Kristijano Ronaldo, koji je sada na putu da šesti put zaigra na svetskoj smotri najboljih.
Rafael Markes je poseban simbol meksičkog fudbala. Nekadašnji štoper Barselone nastupao je na čak pet Svetskih šampionata i bio kapiten reprezentacije na pet različitih turnira, što je jedinstven slučaj u istoriji takmičenja.
Iako imaju 28 poraza, Meksikanci i dalje spadaju među najvažnije reprezentacije Svetskih prvenstava. Njihova strast, navijači i konstantno prisustvo učinili su da Meksiko postane sinonim za Mundijal, čak i kada rezultat nije na njihovoj strani.
Od 2021. u sportskoj analitici. Iskustvo iz 11 sportova, s naglaskom na fudbal, tenis, odbojku i hokej na travi. Od malena veliki ljubitelj fudbala, posebno engleskog i švedskog. Govori četiri jezika.
